foto (BETAPHOTO Miloš Miškov)Politički potezi Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, u sadašnjoj društvenoj krizi, pokazuju zabrinjavajuću sličnost sa zbivanjima krajem 2018. i 2019. kada su se dogodili višemesečni protesti protiv vlasti.
Postoji i sličnost u okolnosti koja je bila okidač za proteste. To je problem nasilja, mada su sami događaji, ondašnji i sadašnji van svakog poređenja.
Izlišno je i ukazivati o koliko neuporedvoj razlici je reč.Sada su se dogodila dva uzastopna masakra nad decom i mladima, neopisiva tragedija kakva se desila prvi put u istorji Srbije, čiji su motivi za javnost i dalje neobjašnjivi.
Pre četiri i po godine, reč je pak bila o telesnoj povredi jednog čoveka, prepoznata u javnosti kao politički motivisana.
U novembru 2018. naime, napadnut je udarcima u glavu s leđa, Borko Stefanović u Kruševcu, prilikom dolaska na opozicioni tribinu.
On je napadnut kao pripadnik političke opozicije iz miljea nekadašnje vladajuće Demokratske stranke, čiji se jedan broj čelnika, tada okupljen oko Dragana Đilasa, bivšeg gradonačelnika Beograda, grupisao u opozicioni savez, nakon poraza od SNS na izborima u Beogradu u martu 2018.
Tadašnja opoziciona grupacija pozvala je, kao i predstavnici opozicione javnosti, na protestna okupljanja nazvana „Stop krvavim košuljama“.
Bile su to prve masovne demonstracije protiv vlasti, dok su Vučić i njegova SNS, od pobede na predsedničkim izborima Tomislava Nikolića nad Borisom Tadićem, tadašnim liderom DS 2012, ubedljivo pobeđivale na svim izborima, pa i na beogradskim početkom 2018.
Prvi protesti su održani u Kruševcu gde se napad i dogodio, a potom i početkom decembra i u Beogradu.
Međutim, nisu bili masovni, sve dok na društvenim mrežama nije objavljen spot sa parodiranim izveštavanjem novinarke provladinog medija Studio B.U njenom izveštaju grubo je potcenjivan i umanjivan broj izašlih na protest. U istom tom pravcu odvijala su se i Vučićeva obraćanja javnosti.
On je „izveštavao“ o broju demonstranata rugajući se i inateći se, kao i tadašnji ministar policije, a sadašnji samo član rukovodstva SNS Nebojša Stefanović.
Javno mnjenje je međutim odreagovalo suprotno. Umesto da se protesti time možda obeshrabre i demotivišu, ustalili su se subotom sa značajnom masovnošću i zahvatili i druge gradove Srbije.
Neformalno vođstvo protesta je preimenovalo okupljanja u Jedan od pet miliona, parafrazirajući Vučića da neće da ispuni zahteve demonstranata sve i da ih je pet miliona.
Proglašena je ideja bojkota i parlamenta i izbora, budući da su politička opozicija i opoziciona javnost, bili na stanovištu da ne postoje uslovi za poštene izbore.
Nastala je iscrpljujuća igra zahteva između organizatora protesta i Vučićeve vlasti, koja se pretvorila i u odmeravanju čije su pristalice brojnije i ko može duže i više da sprovede bilo kakvu političku akciju.
Srbija je, činilo se, bila gurnuta, u neizvestan politički obračun, i sve do sredine januara, nije bilo jasno, kakav će ishod biti.
Sredinom 2019. na prvu godišnjicu ubistva srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića, održan je najmasovniji antivladin protest, a
Vučić je izjavljivao da je kolonu protestanata posmatrao iz prostorija Studija B, koje su se tada nalazile u zgradi Beograđanke, i da ih se ne boji.
Centralni događaj skupa trebalo je da bude paljenje sveća u Hramu Svetog Save na Vračaru, ali su, prema izveštajima medija, vrata bila zatvorena iz bezbednosnih razloga.
Naime, ovaj protest održan je 16. januara, a dan kasnije 17. januara 2019, održan je skup podrške povodom dolaska i zvanične posete Beogradu ruskog predsednika Vladimira Putina.
Protokol posete predviđao je i Putinov obilazak Hrama Svetog Save, čiji je Rusija donator.
Objavljeni su snimci, kao Vučić pita tadašnjeg patrijarha Srpske pravoslavne crke Irineja, da zamoli ruskog predsednika da se obrati okupljenima ispred Hrama, i Putin je izašao i rekao samo dve reči „Hvala za prijateljstvo“ (Spasiba za družbu).
To je bio trenutak, kada se poljuljana Vučićeva vlast ponovo učvrstila u javnom mnjenju, mada su usledila dalja odmeravanja, ali se atmosfera u društvu osetno promenila.
Pristalice vlasti, treba li to napominjati, bile su organizovano dovožene i upućivane na skup 17. januara, iako su čelnici SNS tvrdili da to rade spontano kao i opozicioni demonstranti.
Politička opozicija je potom 13. aprila 2019. održala veliki skup ispred Narodne skupštine, da bi 16. aprila 2019. tri dana kasnije, na istom mestu bio organizovan veliki provladin skup „Budućnost Srbije“, kojji je Vučić proglasio istorijski najbrojnim okupljanjem u istoriji naše države.
Sada, najavljujući da će 26. maja 2023. SNS ponovo organizovati namasovniji skup ikada, kao odgovor na masovno okupljanje građana „Srbija protiv nasilja“, odžano 8. maja“ (koje su predvodili predstavnici političke opozicije) Vučić je mahinalno i pogrešio datum u osvrtu na te nekadašnje skupove 2019, rekavši „19. aprila“.
Posle aprila 2019. politička scena se vratila u nekakvu normalu, da bi 2020. u vreme korona pandemije, glavni deo političke opozicije koji je organizvao proteste, bojkotovao izbore.
Neke su opozicione otcepljene frakcije na izbore ipak izašle, ali bezuspešno, nisu prošle cenzus od pet odsto, dok je Vučićeva lista „Za našu decu“, zadobila jednopartijski parlament.
Međutim i u vezi sa tim izborima, koji su bili prekinuti, pa nastavljeni zbog korone 2020, a čiji su zvanični rezultati saopšteni 5. jula, ponovilo se slično ponašanje Vučića i režima SNS, da svojim postupcima podstaknu protest i pobunu.
Tako je Vučićevo uživo obraćanju o nastavku držanja karantina i policijskog časa, budući da je on o merama protiv pandemije umesto Kriznog štaba, najčešće obaveštavao javnost, neposredno prethodilo okupljanjima ispred Narodne skupštine.
Ta okupljanja su se pretvorila u julske nemire 2020. koji su trajali nekoliko dana, upamćene u novijem političkom životu po masivnoj i brutalnoj intervenciji svih jedinica policije, uključujući i konjicu.
Ukoliko pođemo od ovakvog pregleda Vučićevih i poteza vlasti u kriznim situacijama, a on sam ističe da ih je imao mnogo u 11 godina vlasti, jasno se uočljiva pravilnost po kojoj neodgovarajući i društveno pogrešni potezi i reagovanja, podstiču društvene nemire, umesto da deluju primirujuće i ujedinjujuće.
Sled tih poteza je učestalo obraćanje javnosti, umanjivanje broja prisutnih na protestima koje sam Vučić ne organizuje nego politička opozicija i opoziciona javnost, zatim naopaka veza sa izveštavanjem provladinih medija, kakav je na primer nastup na društvenim mrežama Željka Mitrovića, vlasnika medijske Pink grupe, o tome koliko su demonstranata uslikali njegovi dronovi.
Naročtio je ovaj već viđeni sled bolno sagledati, u sadašnjem trenutku kada Srbija žali i pati zbog mnogo izgubljenih nevinih mladih života.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
