Ristić: Vučić se ponaša kao da je Kosovo njegova njiva 1Foto: Medija centar

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić morao je ranije dobro da razmisli pre nego što je, kao premijer, stavio potpis na Briselski sporazum, čije su posledice katastrofalne, jer je njime ugasio sve srpske institucije na Kosovu i Metohiji.

NJegova izjava da je ‘Vučić tolerantan, a da bi on povukao potpis’ sa ovog dokumenta nije nikakva naknadna pamet, nego politički trik i marketing, jer niko od zvaničnika u Beogradu nije spreman da učini to što Dačić sad predlaže Aleksandru Vučiću – kaže u razgovoru za Danas narodni poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Ristić, nedavno izabrani predsednik Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“.

* Krajem prošle nedelje predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači u Briselu su razgovarali o pravno obavezujućem sporazumu. Da li kao poslanik znate s čijim i kakvim ovlašćenjem Vučić pregovara o KiM?

– Aleksandar Vučić je apsolutno privatizovao sve institucije u ovoj zemlji. Zakonodavna sudska i izvršna vlast – parlament, Vlada, sudovi, policija, sve je u službi lika i dela Aleksandra Vučića, opasnog čoveka koji je zarad opstanka na vlasti spreman na sve.

On se sa teritorijom AP KiM u navodnim pregovorima sa Tačijem u Briselu ponaša kao da je njegova njiva u Bugojnu. Za sve vreme njegovog antiustavnog i antidržavnog delovanja institucije ove države, uključujući i Ustavni sud, zapanjujuće ćute.

Srpski parlament je, verujte, raspušten pre nego što je i konstituisan. Vladajuća većina reaguje isključivo na elektronsko zvonce, čiji je taster na Andrićevom vencu. S druge strane, slaba i razjedinjena opozicija nije u stanju da se dogovori oko najelementarnijih stvari. Iz iskustva koje imam kao narodni poslanik, moj utisak je da je glavno i nagradno pitanje zapravo ko je zaista opozicija u Skupštini Srbije. Ovo što radi Vučić trebalo bi da bude predmet rasprave u najvišem zakonodavnom domu ove države, što je, istini za volju, ovakva razjedinjena opozicija zahtevala više puta, ali je vladajuća većina to odbijala. Siguran sam da će deo opozicije to zatražiti od Maje Gojković i sada povodom najnovijih dešavanja u vezi sa KiM. Nažalost, nisam optimističan da će se dozvoliti takva rasprava. Od Skupštine Srbije, nažalost, ne treba očekivati previše.

* Kako komentarišete to što su Vučić i Tači pre briselskog sastanka boravili u SAD, a u isto vreme u Skupštini Kosova izglasana je ratifikacija demarkacije granice između Kosova i Crne Gore?

– Sve je planirana režija Amerike i albanskih lobista u kojoj Vučić i Tači igraju kao u lutkarskom pozorištu, a sve po principu zamajavanja javnosti. Prema mojim informacijama, poslanik takozvane Srpske liste, pripadnik goranske zajednice Adem Hodža glasao je i dao je odlučujući glas. Javnost treba da zna da je on pored toga što je poslanik takozvane Srpske liste istovremeno i službenik Vlade Srbije, jer se nalazi na poziciji predsednika privremenog organa opštine Gora, imenovan rešenjem Vlade Srbije. Nema nikakve sumnje da je čitava podvala rezultat dogovora Vučića, Tačija i američkih lobista. Dok ostalih devet poslanika takozvane Srpske liste nije prisustvovalo sednici, jer su otišli „tetki po lek“, u njihovo ime i po ovlašćenju glasao je Adem Hodža. Oni će naravno reći da on nije Srbin nego Goranac, pa nisu mogli da utiču na njegovu odluku. Uglavnom sve već viđeno – svi se sećamo kada je takozvana Srpska lista glasala i za proglašavanje terorista OVK za heroje, a onda su kukali kako nisu razumeli albanski jezik i da su izigrani.

* Zbog čega se ne sastaje skupštinski Odbor za KiM – prećutao je ubistvo Olivera Ivanovića, a sad ćuti o demarkaciji državne granice između Srbije i Crne Gore u delu na KiM, najavama da će Beograd pristati na „kosovsku stolicu“ u UN, kao i o raznim planovima za Kosovo koji stižu sa Zapada?

– Odgovor je jednostavan. Milovan Drecun se na poziciji predsednika Skupštinskog odbora za KiM ponaša kao poslušnik i potrčko vlasti. NJegov zadatak upravo i jeste da spreči bilo kakvu raspravu u Skupštini Srbije o KiM. Od ukupno pet sednica Odbora za KiM samo je prvu konstitutivnu sazvao sam. Ostale četiri su održane na zahtev jedne trećine članova odbora za KiM, predstavnika opozicionih stranaka u Skupštini Srbije. Naravno da se oglušio i o zahtev da se održi hitna sednica Odbora nakon ubistva Olivera Ivanovića. Umesto da izvršava svoje obaveze u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom, on ignoriše zahteve poslanika. U isto vreme svakodnevno obilazi televizije sa nacionalnom frekvencijom i neovlašćeno u ime Odbora iznosi svoje lične stavove u vezi sa Kosovom. Moram da kažem da najnoviji zahtev grupe opozicionih članova Odbora za KiM, kojim se traži hitna sednica Odbora povodom pritiska na Aleksandra Vučića da potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, nisu hteli da podrže poslanici SRS.

* Šta mislite o podeli KiM i razmeni teritorija koju zagovaraju, kako se spekuliše, i Vučić i Tači?

– Podela KiM i razmena teritorija su zabranjeni Ustavom Srbije, prema kom je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, a svaki akt ili radnja koji to narušavaju predstavljaju teško krivično delo. Nažalost, Aleksandar Vučić se prema teritoriji Srbije odnosi kao prema privatnoj svojini, dok Tužilaštvo i Ustavni sud ćute i ne vrše svoju ustavnu ulogu. Priču o navodnoj podeli KiM i razmeni teritorija pokrenuo je sam Vučić, iako potpuno svestan da mu čak ni sever Kosova u zamenu za Preševo i Medveđu neće prepustiti. To je bila njegova smišljena prevara koju je preko kriminalnih struktura preneo naivnim Srbima na severu Kosova u vreme kada ih je naterao da izađu na separatističke izbore, kad im je pogasio institucije Srbije i integrisao ih u takozvane „institucije Kosova“.

* U svemu ovome što se događa gde je mesto i uloga „Otadžbine“, čiji ste predsednik?

– Verovao sam da Srbi na KiM neće u ovoj meri nasesti na prevaru i očiglednu Vučićevu izdaju. Iako duboko svestan medijskih manipulacija, brutalnih pretnji i napada, čak i ubistava onih koji su se suprotstavljali izdajničkoj politici ove vlasti, računao sam da će narod koji je poslednjih nekoliko godina goloruk odolevao pritiscima i napadima albanske većine i takozvane mirovne misije, odoleti i pritiscima Aleksandra Vučića. Nažalost, veliki broj ljudi je podlegao pritiscima. Ulogu „Otadžbine“ vidim pre svega u tome da pomogne u oslobađanju od straha da se govori istina. Samo istina nas može osloboditi mraka u kome se nalazimo i vratiti nadu da ćemo ostati deo Srbije, jer Srbima na KiM nema života u takozvanom „nezavisnom Kosovu“ i „velikoj Albaniji“.

* Kako doživljavate rusku politiku prema KiM – da li je moguće istovremeno biti protiv kosovske nezavisnosti i podržavati politiku Aleksandra Vučića, uključujući i Briselske sporazume, kao što to radi zvanična Rusija?

– Stav zvanične Moskve po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova je poznat i glasi: Ruska Federacija nikada u SB UN neće prihvatiti čin secesije Kosova, osim ako ga se Srbija sama ne odrekne. Poznat je i stav Rusije da Rusi ne mogu biti veći Srbi od samih Srba i da će oni uvek podržati ona rešenja za koja se opredele zvanične vlasti Srbije. Kao posledica takvog stava došlo je do toga da Moskva podržava učešće Srba sa KiM na separatističkim kosovskim izborima i gašenje institucija države Srbije na KiM na osnovu Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine. Priznajem da mi nikada nije bio jasan takav stav zvanične Rusije jer je, prema mom uverenju, u sukobu sa osnovnim stavom nepriznavanja jednostrane secesije KiM. Često sam, u vreme dok sam bio predsednik opštine Zubin Potok, u susretu sa ruskim ambasadorima i drugim zvaničnicima, postavljao direktna pitanja na ovu temu. Odgovor većine njih bio je da je izbor vlasti stvar srpskog naroda i da će oni poštovati svaku vlast koju odabere srpski narod. Bez namere da bilo šta spočitavam ruskim vlastima, mislim da moraju imati proaktivnu politiku kada su u pitanju vlasti u Srbiji. Bojim se da će sa Vučićem doživeti gorko iskustvo. Što se nas Srba tiče, mi tu „gorku kašu“ poodavno kusamo, ali to je već naš srpski problem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.