Sagovornici Danasa o dve dimenzije saradnje sa EU koje je promovisao Mišel u Beogradu: "Sankcije Rusiji uslov svih uslova" 1Foto: Serbian Presidential Press Service via AP

Šarl Mišel je doneo dobre i pozitivne vesti za Srbiju po pitanju evrointegracija i to u dve dimenzije – jedna je ubrzavanje proširenja kroz postepeno pristupanje a druga je formiranje Evropske geopolitičke zajednice. Da bi Srbija pristupila, uvođenje sankcija Rusiji će biti uslov svih uslova, istakao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, komentarišući poruke predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela tokom jučerašnje posete Beogradu.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike naglašava da je jedan od ciljeva Mišelove posete bio da on, kao vrhovni predstavnik EU, proveri da li su urodili plodom svi razgovori zvaničnika EU koji su vođeni sa Srbijom prethodnih meseci kada je u pitanju Rusija.

– Njegovo ključno pitanje nije da li će se Srbija podržati, nego kada i kojim tempom će se usaglasiti sa paketom sankcija. Jasna poruka je da, ukoliko ne dođe do usaglašavanja, Srbija neće biti smatrana kandidatom koji zavređuje pažnju – naveo je Subotić.

Dobra stvar je, po oceni Subotića, što je Mišel pored ovog zahteva došao sa podsticajnim porukama kada su u pitanju Evropska geopolitička zajednica i fazno pristupanje EU.

Evropska politička zajednica, ideja o kojoj je pre samo nekoliko dana govorio predsednik Francuske Emanuel Makron, a koju sada promoviše Šarl Mišel uz dodatak „geopolitička“, je po shvatanju Subotića zajednica koja bi okupila sve države kontinenta, i Ujedinjeno Kraljevstvo i Norvešku, odnosno i države koje ne prejudiciraju članstvo.

– Neki su se bojali da je to zamena za proširenje i zato je dobro što je Mišel prićao i o faznom pristupanju. Ovo treba da osnaži evropsku perspektivu i geopolitički značaj proširenja – naveo je Subotić.

Evropska geopolitička zajednica nije zamena, već pomoć za članstvo 

Ove dve dimenzije protumačio je i Vladimir Međak, ističući da jedna ne zamenjuje drugu, a može da joj pomogne.

– Geopolitička zajednica znači da će naš šef države ili predsednik Vlade dva puta godišnje učestvovati na sastancima sa njihovim šefovima i može da se desi da naš ministar spoljnih poslova učestvuje na sastanku Saveta za spoljne poslove EU takođe dva puta godišnje. To je jedan par rukava, ta geopolitička unija je, kako ja to vodim, širi krug spoljnih saveznika koji EU želi da napravi i za nas bi bilo dobro da se u njemu nađemo. Na tim sastancima bismo učestvovali u savetovanju – ističe on.

Drugi „par rukava“, kako ga Međak naziva, jeste proces proširenja EU, koji je „zapeo“ o čemu je govorio i francuski predsednik Emanuel Makron, i nemački kancelar Olaf Šolc, što je sada jasnije istakao i Šarl Mišel.

– Tu postoji ideja da se ubrza proces, a Mišel je govorio o formatu postepene integracije. To znači da kada država zatvori neko merilo, tzv. „benčmark“, onda može da počne da učestvuje u telima EU iz te oblasti, bez prava glasa, u savetodavnoj ulozi – navodi Međak.

U praktičnom smislu to znači da, ako je Srbija zatvorila poglavlja koja se odnose na obrazovanje, kulturu, mlade i sport, naši ministri iz ovih sektora bi mogli da prisustvuju sastancima Saveta ministara kada se priča o tim oblastima, sa konsulativnom ulogom ali bez prava glasa.

– Bitno je da u tom procesu vi odmah dobijate sve njihove papire i planove, kad i oni, učestvujete u procesu konsultacija kada i oni a taj deo je najbitniji jer kada dođe do glasanja tu je već sve rešeno – kaže Međak.

To što je Mišel spominjao upravo „benčamarke“ odnosno merila iz procesa pregovora i zatvaranje poglavlja, indikativno je da bi u ovaj proces mogle da uđu samo države koje već imaju status kandidata, koje su pregovore i otpočele.

– To se može odnositi samo na države koje vode pregovore, samo Srbija i Crna Gora imaju benčmarke. To znači da EU ne može da kaže ’e sad će da uđe Severna Makedonija’ jer oni nisu ni otvorili pregovore – navodi Međak.

Prema njegovom objašnjenju, to takođe znači da bi Srbija mogla da počne da koristi fondove za ove oblasti kojima sada nema pristup što bi bila značajna sredstva.

Međak: Energetika važna oblast za saradnju 

Sa druge strane, ne bi mogla potpuno da se integriše u ekonomsku zajednicu, ali postoje oblasti u kojima to jeste moguće, kao što je energetika, koju je Mišel posebno i istakao imajući na umu situaciju sa energentima zbog sankcija Rusiji.

– Oni su izdvojili energetiku zbog krize u Ukrajini, EU sada ima dogovor da nabavljaju gas svi zajedno, a ako mi uđemo u neki od ovih formata saradnje, ponudiće i nama da budemo deo toga, kao da smo država članica. Imaćemo niže cene i možemo da dođemo do dodatnih količina gasa – navodi Međak.

Ali sankcije Rusiji, odnosno pridruživanje Srbije sankcijama koje je za Rusiju uvela EU, upravo će zbog toga biti uslov svih uslova za dalji nastavak saradnje.

– To je i stvar poverenja, odnosno uvođenje sankcija Rusiji je potreban nivo poverenja da bi EU sa nama delila dokumenta i planove. Da mi pokažemo da delimo stavove – naveo je on.

Subotić: Prekretnica sastanak u Briselu 23. juna

Prekretnica za dalju sudbinu procesa proširenja će, po oceni Subotića, biti sastanak lidera Zapadnog Balkana sa šefovima svih država EU zakazan za 23. u Briselu.

– Tada ćemo videti kako će sve ovo konkretnije da se operacionalizuje – naglasio je on.

Sa druge strane, on ne veruje da možemo očekivati da tada čujemo neke konkretnije datume kada bi sledeći koraci u pristupanju za Srbiju i ostale iz regiona mogli da se dese, ali da bi dovoljno „ohrabrujuće“ bilo da se čuje konkretan datum kada će EU „interno“ biti spremna za to.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.