Siniša Kovačević: Nijedan narod ne zaslužuje da mu se zabrani smeh 1Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Ne bih da komentarišem ni bivša vremena, ni bivše ljude. Ono što zavređuje komentar su mojih pojedenih deset godina.

Ako su Pekiću godine jeli skakavci, meni su ih jeli podguznjaci i bitange, poltroni i oni koji su bili spremni da sultana poljube u opanak i odvežu mu učkur. Nedaroviti dripci i čankolizi. I to nije završena stvar. Nisam toliko bogat životom da tek tako nekom oprostim 3600 pojedenih dana. A mislim da to ne sme da im oprosti ni Narodno pozorište. Ono je izgubilo bar isto toliko koliko i ja. Jer 300.000 ljudi ušlo je u Nacionalni teatar da vidi moje predstave. Dakle, ja sam za taj razgovor spreman, do njega će sigurno doći i ja mu se unapred radujem.

Ovako u razgovoru za Online Danas pisac i potpredsednik Narodne stranke, Siniša Kovačević govori o svom povratku u Narodno pozorište i to, nakon deset godina izbivanja i ignorisanja. Kovačević ne krije zadovoljstvo što su ovih dana počele probe predstave Godina vrana i ističe da se premijera očekuje u martu. Početkom ove godine tadašnja upravnica Nardonog pozorišta Ivana Vujić nagovestila je da će ”Godine vrana” biti skinute sa repertoara u korist Milovana Vitezovića. Ali se to, ipak, nije dogodilo.

*Verujete li da će predstava doživeti neverovatan uspeh koji je zabeležila i vaša Velika drama?

– Naravno da očekujem uspeh. Ne verujem da bi iko ušao u bilo koji poduhvat sa namerom da ne uspe u tome. Pouzdano znam i tvrdim da je drama Godine vrana bolja od odlične Velike drame. Hoće li i predstava biti jednako uspešna, to se u teatru nikad ne zna. Ima nešto i u tom božanskom prahu koji onaj odozgo treba da nam pospe po temenima. Videćemo hoće li praha biti. Na nama je da svi damo maksimum, sa tvrdom verom da se u večeri premijere, zahvaljujući našoj predstavi, kosmos pomera i čovečanstvo postaje bolje. Inače, retko i teško će neka predstava dostići uspeh Velike drame koja je 20 godina na sceni, pred prepunim gledalištem, sa kartama koje se prodaju mesecima unapred. Daj Bože da i sa Godinama vrana bude tako. Duboko u sebi verujem, da će tako biti.

*Čini se da u vašem slučaju kvalitet pobeđuje, uprkos tome što niste politički podobni i omiljeni pisac aktuelne vlasti ?

– Lepo je što tako mislite. Bojim se da nisam bio omiljeni pisac ni jedne vlasti. Od Titove, pa do ove današnje, redom. Meni dosta da vlast nije sklona cenzuri, da nije osvetoljubiva i da nije primitivna. S obzirom kakvom sam kozjom stazom išao i večito pljuvao uz vetar, dosta toga sam i uradio.

*Strahujete li da nakon ovog intervjua može da vas zadesi sudbina Gorana Markovića. Možda i vama ministarka Tepavčević odredi neku dijagnozu ?

– Ko se boji zeca nek ne gazi detelinu. Ja sam na tu vrstu gneva i ispljuvaka punih krvi i zla odavno navikao. Ovo kroz šta sad prolazi uvaženi g.Marković je banja za nerotkinje u odnosu na ono što sam ja prošao sa Svetim Savom ili Portretom Ilije Pevca. Malo su hteli i da me ubiju. Znam i ko je dao novac i ko je trebalo da bude egzekutor, a znam ko je i to sprečio. Hvala ti Dragoslave.

*Ne tako davno rekli ste da je ovo vreme protuva i budala. Kako se borite protiv te dve pošasti?

– Još nikad nije bilo da već nije bilo, kaže Krleža, naravno, kajkavskim dijalektom. Bivalo je vladavine najgorih i ranije, pa su prolazile. Problem je u tom kratkom, divnom, dragocenom životu koji nam je dat, a na koji su se tako arogantno posrale kratkovrate bitange koji svoje audije parkiraju na pešačkim prelazima, zidaju višespratnice na nekropolama i na dečjim igralištima, prodaju zemlju svojih nerođenih unuka strancima, kupuju diplome, sede u vladi i Skupštini. Kad nasilje vlasti i onih uz vlast počinje da pored fizičkog ugrožavanja počne da ugrožava i dostojanstvo, kad se ostrvljenici okrenu prema nezaštićenima, ljudska je dužnost da se odbrani. I odbrani nemoćne. Nema de jače od naroda. Podsetiću vas da su i žandari na konjima i u oklopima, policajci sa isukanim pendrecima, i vojnici, deca tog naroda. Da treba suzavac da ispale na one kod kojih kupuju hleb, leče roditelje, na one kojima ujutru predaju usnulu decu na čuvanje, na one koji im tu decu opismenjuju. Jače je selo od svatova. Još nije kasno da se stavi prst na čelo. Ničija nije do zore gorela. Boriti se čvrstinom vlastitih uverenja, alergijom na majonez i parizer, verovati u dobrotu, poštenje, pravdu, rad, talenat..

*Gledate li specijalna i eksluzivna obraćanja predsednika Srbije? Verujete li onome što govori, ili na to gledate kao na marketing?

-Prateći instrukcije svojih stranih savetnika naš je predsednik u stalnoj kampanji. Ali se bojim da ga pogrešno savetuju da to mora biti svakodnevno, sa primesama pojačane dramatike i elementima sakrivene melodrame, dubokim uzdasima i večite životne ugroženosti. Što zbog viška samopregora, hroničnog umora i nedostatka sna, što zbog zlih ljudi koji hoće da mu naude. Gluma mora biti ili vrhunska, ili je tek pusto prenemaganje. Kao ona priča o čobančetu koje iz dosade zove u pomoć, sve dok se vuk zaista ne pojavi. Mnogo je mačku goveđa glava. Mnogo je potpuno nepotrebno uzurpiranih prostora koji Aleksandru Vučiću ne pripadaju, ni po Ustavu, ni po korpusu znanja koji poseduje. Ne treba on da se razume i u kalorijsku vrednost lignita, da zna hemijski sastav koka kole, da postavlja na kapitalno važna mesta fakultetski obrazovane ljude, bez diploma srednjih škola. Previše tereta na jednim plećima značiće sutra i višak odgovornosti.

*Duboki uzdasi predsednika, hvatanje za glavu, unezvereni i saosećajni pogledi ministara i direktora javnih preduzeća, nakon havarije u Kostolcu zbog prvog snega, nisu pozorišna predstava, već deo konferencije za novinare. Kako vam se kao dramaturgu čini ta pojačana dramaturgija u direktnom prenosu?

– Postane vam nakon takve tv drame potpuno jasan ceo sistem vrednosti u ovoj zemlji. Da je sva vlast u rukama jednog čoveka, da su oko njega uglavnom uplašene ili ucenjene neznalice, koji tamo sede kao đačići, spuštenih glava. Taj se čovek ljudima obraća prezimenom, bez ikakvog prefiksa, taj čovek je najveći i najznačajniji sistem u ovoj zemlji, mislim na EPS, čiji je godišnji prihod tri milijarde evra, dao na upravljanje vlasniku kupljene diplome iz oblasti uslužnih delatnosti. Aman, pa taj se čovek razume u zaponjke i pauflek, za ime boga. Moje pitanje je, zašto,pobogu. Čemu. Pa da li bi on pristao da ga operiše poslastičar. Čemu tolika, potpuno konzistentna i jasno vođena negativna selekcija. I ne nalazim odgovor. Od sveznalice do univerzalnog neznalice, pola koračića. Ponekad mi ga zaista bude žao. Mučenik.

*Ko bi od naših političara bio dobar lik neke vaše drame?

– Te osobe su poslastice za vas novinare. Meni su i u dramama i romanima draži plodovi moje mašte, čak i onda kad se bavim savremenim temama. Stvarne ličnosti postaju umetnički interesantne tek nakon duge vremenske distance. „Vrijeme je majstorsko rešeto“. Tad se tek stiče pravo na istorijske i umetničke falsifikate, pod uslovom da doprete do principa apsolutne uverljivosti.
Zaslužujemo li mi kao narod takve ljude na vlasti koji nas vređaju, potcenjuju i dele? Da li je to taj prosek koji laje iz čopora i o kome govorite?
Postoji to verovanje da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Nijedan narod ne zaslužuje da mu se zabrani smeh na deset dana. Nema naroda koji je zaslužio Hitlera ili Staljina. Stvar je u istorijskim i socijalnim okolnostima. Nijedna politička pojava ne može se ni posmatrati ni analizirati van realnog filozofsko istorijskog konteksta. Ili ironijskog, ako istorija odluči da se našali. Pojave se vlasti, opismene nepismeni narod, izleče korupciju, razviju prave vrednosti, nauče decu odgovornosti, marljivosti, patriotizmu, odgovornosti prema prirodi, govorim o Skandinaviji, recimo. A manje srećne građane neke relativno sređene države neka nova vlast gurne u karaskazan nesreće, razvije u ljudima podvaladžijsko prevarantsko i udvoričko, usadi ljudima zečje srce u grudi. Ima i takvih slučajeva. Šta vi mislite gde?
Možda mi zbog nekih svojih grehova, zbog smrtnih sagrešenja nekih predaka zaslužujemo i gore, ali nema ih. A prosek se uvek skupljao i saktivao u čopor. Talenat, hrabrost,čestitost vole samoću.I ne plaše se ni čopora ni mraka. Košta ali vredi.

*Ima komentara da su se predsednik i njegove pristalice malo uplašile zbog obimnosti ekoloških protetsta. Koliko je predsednik Vučić u pravu kad tvrdi da je cilj protesta “njegova glava”, a ne odlazak Rio Tinta. Uostalom zar nije legitimno i tražiti smenu predsednika i celokupne vlasti?

– Što je veći strah biće veća i larma onih parazita i pantljičara oko njega. On će se ponašati prema savetima svojih izraelskih savetnika, prilagoditi se istraživanjima javnog mnjenja i doneti odluku koju će kapitalizovati naslovima sutrašnjih novina. Velika je šteta koju pravi. Naravno, neustrašiv je, ne podleže pritiscima, ali ima istančani smisao za praktično. Naravno da se traži njegova glava. Njegova politička glava. A za to su dovoljni dobro organizovani, fer izbori. Ranjiv je, upleten u hiljadu afera, uflekan stotinama sopstvenih i tuđih laži, potpuno nespreman za bilo koju ozbiljnuju polemiku sa ozbiljnim protivkandidatom. Ostaće mu samo da posegne za antologijom svojih demagoških remekdela, upućenih prvenstveno baaakama i deeekama.
Naravno da je legitimno tražiti nečiji odlazak pre isteka mandata, ali pitanje je koliko je to politički mudro nekoliko nedelja pre kraja mandata.
A pre bi u Srbiju trebalo pustiti Lucifera lično, nego Rio Tinto. Iza njih ostaje pustoš, zagađeno nebo i otrovana zemlja i voda zauvek. Od dijamanata u Kongu obogatili su se Belgijanci, a Kongoancima su ostala ispražnjena nalazišta, glad i građanski rat. Najsrećniji, deca uglavnom, završili su u belgijskim zoološkim vrtovima. U kavezu, odmah pored majmuna. Bilo kakvo ispitivanje ruda ili minerala u Srbiji, čija eksploatacija trajno narušava prirodnu sredinu, treba zabraniti. Kao i istraživanje i eksploataciju koja podrazumeva trajno raseljavanje stanovništva i devastaciju naseljenih mesta. Zauvek.

*Da li je sada vreme kada se treba držati po strani, ili treba zauzeti stranu?

– Uvek je vreme za zauzimanje stava. U ovakvim situacijama to nije nimalo teško. Taj stav mora biti temeljen, pre svega, na moralnim načelima, sistemom vrednosti koji definiše obavezu reagovanja na laž i lopovluk bilo koje vrste i pre svega na odbrani slobode. Slobode pojedinca, misli, govora, težnji ka istini i pravdi, ograničavanju samovolje i apsolutne i neograničene vlasti. Lako za odluku, zar ne.Mislim da obaveza umetnika, intelektualca, naučnika da kritikuje svaki sistem.Jer i najbolji sistemi nedovoljno su dobri i svaki se da popravljati. Mislim da je i Raj podložan kritici.
*Režim je poodavno u kampanji na svim televizijama sa nacionalom frekvencijom i RTS-u. A opozicija i dalje čeka poziv za dve emisije na RTS. Da li bi vi otišli u neku RTS emisiju?
– Rekosmo već, režim je stalno u kampanji. Što se mene tiče, nikad nisam pristajao na mrvice. RTS je moj, a ne njihov. I ovo što ga danas vodi, ne govorim o moralnim kategorijama, o televiziji ne zna ništa. Ali bukvalno ništa. Kvalifikacija većine menadžmenta smeštaju se u bravuru:Vole televiziju i imaju televizor u kući. Mnogo je Nacionalna televizija ozbiljna stvar da bi se njome bavili priučeni autodidakti, socijalni radnici i bivši novinari. Znate li da informativni program dobrih nacionalnih kuća predstavlja tek tri do pet odsto ukupnog programa. Ostalo su školski, dokumentarni, naučni, muzički, igrani, sportski, arhivski, zabavni i drugi sadržaji vrhunskog kvaliteta. Ovog trenutka na RTS, na stranu slugeranjska pozicija u odnosu na vlast, to nema ko da napravi. Ne umeju.

*Zašto opozicija kasni sa predstavljanjem svog predsedničkog kandidata i kandidata za gradonačelnika i zašto vaša stranka nije stala iza Zdravka Ponoša, kao potencijalnog kandidata?

– Mislim da se bojkot opozicija još ne izjašnjava o svom predsedničkom kandidatu, jer bi on bio provlačen ne kroz blato nego kroz septičku jamu. Bio bi u roku od jednog dana proglašen za silovatelja, narkomana, alkoholičara koji jeftinu rakiju kombinuje sa sedativima i to na prazan stomak. Naravno, bio bi i pasionirani izdajnik moguće ubica ili pedofil, ljubavnik svojih studentkinja, a naročito studenata, ne bi mu se dopadala Dara iz Jasenovca, a voleo bi Markovićeve filmove. Tukao je ženu i decu, sa decom je prestao kad su sinovi postali jači od njega, ali žena i dan danas bar dva puta nedeljno dobije po zubima…
Što se tiče g.Ponoša i dalje mislim da je odličan kandidat. Narodna stranka nije podržala njegovu kandidaturu, jer te kandidature zvnično, još nije ni bilo.

*Da li ćete se ponovo kandidovati za potpredsednika Narodne stranke?

– Hoću.

*Ima tvrdnji da ni u Narodnoj stranci ne cveta demokratija i da se neistomišljenici u startu diskvalifikuju?

– Hajde da Vam na ovo pitanje odgovorim kontrapitanjem, to je moderno ovih dana. Mislite li da bih sedeo u stranci u kojoj se ne poštuje suprotno mišljenje i koja nije od prvog dana građena na demokratskim postulatima. Da mi je trebala takva stranka, bilo je onih koje bi predstavljale i daleko bolji lukrativniji izbor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.