Srbija dužna da uhapsi osumnjičene za terorizam u CG

Ona je tako komentarisala saopštenje Ministarstva pravde od pre dva dana da Crna Gora nije poslala zamolnicu za izručenjem Nemanje Ristića i Predraga Bogićevića i da je to razlog zbog kojeg je izostala reakcija tog Ministarstva.

U Ministarstvu pravde za Danas je, međutim, juče rečeno da ta zamolnica ni ne može da stigne na njihovu adresu, s obzirom na to da Ristić i Bogićević nisu uhapšeni odnosno lišeni slobode. „Ne možemo da reagujemo na zahtev za isporučenje lica koja nisu ni lišena slobode“, rečeno nam je u Ministarstvu pravde.

Juče, međutim, nismo dobili u MUP nikakav odgovor na pitanje zbog čega Ristić i Bogosavljević još nisu uhapšeni. Takođe, odgovore nismo dobili ni kabinetu Aleksandra Vučića, premijera Srbije kao ni od Ivice Dačića, potpredsednika Vlade Srbije i šefa diplomatije, da li je u ovom slučaju reč o političkoj odluci, imajući u vidu da je i Rusija zemlja za čijim državljanima se traga zbog sumnji za isto delo, pripreme terorističkog napada u CG.

Činjenica da srpske vlasti još nisu reagovale na Interpolovu poternicu, za Žarka Koraća, samostalnog poslanika na LDP u Skupštini Srbije, govori o tome da srpske vlasti ne žele da se ovim činom zameraju Rusiji.

– Sada, naravno, znamo zašto je prvi bezbednjak Rusije Nikolaj Patrušev tako iznenada došao u Srbiju, neposredno nakon pokušaja državnog udara u CG, i ostao dva dana. Uputio je molbu da Srbija više ne pomaže u istrazi oko organizacije nasilne promene vlasti u CG. Srbija je očigledno povukla granicu u toj istrazi – smatra Korać u izjavi za Danas.

On dodaje da se „Tomislav Nikolić i Ivica Dačić već osećaju kao da žive u Rusiji“.

– Što bi kvarili svoj san sa Putinom zbog države koju je Dačić upravo proglasio za neprijatelja Srbije – zaključuje Korać za naš list.

Prema rečima Sofije Mandić iz iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Interpolova poternica je osnov da građani Srbije za kojima je poternica raspisana budu lišeni slobode, odnosno uhapšeni.

– Ovaj posao obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa je pitanje su uradili, da li su tražili lica sa poternice i to pre svega na adresama na kojima su oni prijavljeni u Srbiji. S druge strane, Crna Gora je svakako mogla da uputi zamolnicu za izručenje, kako prema zakonu, tako i prema posebnom sporazumu o izručenju između Srbije i Crne Gore. Ne znam zašto to nisu uradili, jer preduslov slanja zahteva nije to da je neko lišen slobode – ocenjuje za Danas Sofija Mandić.

Ona navodi da u ovom slučaju postoje dva moguća koloseka.

– Jedan, u slučaju da nema poternice, Crna Gora upućuje zamolnicu, a ministarstvo pravde preko MUP traži lica čije se izručenje traži. Ministarstvo pravde istovremeno proverava da li su se stekli drugi uslovi za izručenje. Drugi kolosek, na kome se nalazimo sada kada postoji Interpolova poternica se razlikuje od prvog samo u tome sto je Srbija dužna da dvojicu traženih uhapsi zbog poternice, nezavisno od toga da li je Crna Gora uputila zamolnicu za izručenje ili ne. Crna Gora može mirno sačekati da ih oni uhapse na osnovu poternice i onda uputiti zahtev, ali im je, po mom mišljenju, u interesu da to urade što pre, nezavisno od trenutka hapšenja – ističe sagovornica Danasa.