Šta je pozadina odbacivanja Vašingtonskog sporazuma u Skupštini Kosova 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Kosovski premijer Aljbin Kurti se plaši da bi sprovođenjem Vašingtonskog sporazuma izgubio moralnu nadmoć, jer ekonomsko i infrastrukturno povezivanje kroz incijativu Otvoreni Balkan nije uzvraćeno srpskim priznanjem nezavisnog Kosova – poručuje politikolog Mladen Mrdalj, koji komentariše to što je kosovski parlament sa 24 glasova za i 57 uzdržanih, odbacio rezoluciju o primeni Vašingtonskog sporazuma, koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali početkom septembra 2020. godine u Beloj kući, uz prisustvo tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema Mrdaljevom viđenju, Kurti bi sprovođenjem pomenutog sporazuma počeo da liči na samo još jednog običnog političara koji pravi kompromise, umesto da nastavi da gradi imidž beskompromisnog državnika. Po njegovoj oceni, Demokratski savez Kosova je celu stvar pokrenuo ili na mig Sjedinjenih Američkih Država ili samoinicijativno, da bi potkopao poziciju Kurtija.

– Naravno, fakt da su se članovi njegove partije uzdržali od glasanja govori upravo o tom raskoraku u kome su se našli: saradnja sa SAD znači gubljenje moralne čistoće, a principijelno insistiranje na srpskom priznanju Kosova kao uslovu svih uslova vodi u novi sukob sa SAD i to sa Bajdenovom, a ne Trampovom administracijom. U svemu ovome najviše će profitirati Vučić, jer Kosovo i Kurti postaju problem, postaju loši momci – smatra Mrdalj.

Podsetimo, kosovska skupština u petak nije usvojila Vašingtonski sporazum, odnosno, poziv da se taj sporazum sprovede; sa 24 glasa „za“ i 57 uzdržanih parlament nije izglasao rezoluciju koju je predložio DSK, koja poziva na sprovođenje obaveza koje je preuzela prethodna vlada.

Za sprovođenje Vašingtonskog sporazuma glasali su samo sadašnji poslanici opozicije, dok su oni iz vladajuće stranke, pre svega Samoopredeljenja, bili uzdržani, javio je Kossev.

Podsetimo, srpska i kosovska delegacija, predvođene predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i bivšim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem, početkom septembra prošle godine potpisale su u Beloj kući takozvani Vašingtosnki sporazum, to jest dokumente o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.

Odbijanje Otvorenog Balkana

dužnosti šefa poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari-Ljilja kaže da će se razgovor sa premijerom Albanije Edijem Ramom nastaviti, ali ne na temu Otvorenog Balkana, za koji navodi da je započeo jednostrano sa Srbijom i Severnom Makedonijom, prenosi Koha.Kusari-Ljilja je dodala da su sve stranke jednoglasne u podršci Samoopredeljenju. „Ne može se nešto nvati Otvorenim Balkanom ako se tri od šest država Zapadnog Balkana tome usprotive“, rekla je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.