Stefanović: Vučićeva vlada je amaterski pregovarala

Upitan šta bi uradio u vezi sa Trepčom da je na mestu aktuelnih pregovarača Srbije, Stefanović navodi da sada treba pokušati pregovore o imovini uz posredovanje EU ili ići na arbitražu ili na obavezujući bilateralni sporazum.

– Ova vlada je pokazala da je amaterski pregovarala i da pokušava da sakrije svoju odgovornost za propuste u procesu. Takođe, pokušavaju da zamajavaju građane pričom o Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje je tradicionalno blokirano telo, smatra Borko Stefanović.

Pregled dijaloga iz Beograda i Prištine koji je dostupan na portalu Centra savremene politike pokazuje da je u prvoj fazi tih pregovora, koja je označena kao „tehnički pregovori“ i trajala je od marta 2011. do februara 2012, održano ukupno devet rundi pregovora, dok se naredna faza pregovora, na visokom političkom nivou odvija od oktobra 2012. do danas. U okviru tehničkih pregovora postignuti su sporazumi o slobodi kretanja, matičnim knjigama, carinskim pečatima, katastarskim knjigama, priznavanju univerzitetskih diploma, integrisanom upravljanju administrativnim prelazima, o regionalnom predstavljanju i saradnji, kao i o Tehničkom protokolu za implementaciju integrisanog upravljanja graničnim prelazima.

U prvoj rundi političkog dijaloga, održanoj 19. oktobra 2012, dve strane, koje su predvodili tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, potvrdile su na političkom nivou sve ono što je dogovoreno tokom tehničke faze pregovora. U drugoj rundi postignut je dogovor o imenovanju oficira za vezu u Beogradu i Prištini, a treća runda rezultovala je sporazumom o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima na četiri administrativna prelaza, time dalje implementirajući ono što je već dogovoreno u ranijoj fazi. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, poznatiji kao Briselski sporazum, potpisan je 19. aprila 2013. Ovaj sporazum od 15 tačaka predstavljao je dogovor o različitim temama, od kojih su najvažnije formiranje zajednice srpskih opština, integrisanje srpskih policijskih struktura sa kosovskom policijom, integrisanje kosovskih i srpskih kosovskih bezbednosnih struktura, integracija pravosudnog sistema, održavanje lokalnih izbora na severu Kosova , formiranje odbora za implementaciju sporazuma i sporazum dve strane da ne blokiraju jedna drugu na njihovom evropskom putu. U 11. rundi pregovora postignut je dogovor o Planu implementacije sporazuma, a u 16. rundi pregovora postignuti su sporazumi o telekomunikacijama i energetici, dok je u 17. rundi postignut dogovor o poseti srpskih zvaničnika Kosovu.

U prvoj rundi pregovora premijera Aleksandra Vučića i Ise Mustafe održanoj 10. februara 2015. godine, dve strane su postigle sporazum o pravosuđu. Četvrta runda pregovora Vučića i Mustafe, održana 25. avgusta 2015, bila je od velike važnosti za celokupan proces dijaloga. Naime, postignuti su sporazumi o sve četiri ključne teme koje su blokirale pregovore duže vreme: o ZSO, telekomunikacijama, energetici i slobodi kretanja (Parku mira u Kosovskoj Mitrovici).

Predlog kao za nuklearku Krško

Evropski poslanik i bivši gradonačelnik Krška (Slovenija) Franc Bogovič nedavno je za Danas izjavio da bi EU trebalo da pomogne Beogradu i Prištini i da bi srpsko-albanski spor oko Trepče trebalo rešiti slično kao slovenačko-hrvatski o nuklearnoj elektrani Krško. Bogovič je naveo da su pregovori LJubljane i Zagreba trajali 13 godina. S druge strane, analitičar Dušan Janjić ranije je izjavio za naš list da ako se primenjuje pravilo sukcesije bivše Jugoslavije, onda se ono što se zateklo na teritoriji neke bivše republike smatra i njenom svojinom.