Tomislav Nikolić: Rusija nije ništa dužna Srbiji

Kako je rečeno Danasu u kabinetu predsednika Srbije, tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom nije ni spomenuto pitanje eventualne kompenzacije. S druge strane, potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović ocenjuje za Danas da bi Srbija morala od Rusije da traži neku vrstu nadoknade štete zbog neizgradnje Južnog toka, iako, kako sama kaže, ruska strana nije u obavezi da bilo šta od toga ispuni.

„U telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom nije bilo reči o kompenzaciji zbog neizgradnje Južnog toka. Kad bismo tražili kompenzaciju, to bi značilo da je ruska strana nešto namerno skrivila, što nije slučaj“, ocenjuju za Danas u kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Kako nam je rečeno, predsednik Nikolić je razgovarao sa Putinom o tome da Srbija usled novonastalih okolnosti ne bude oštećena i da očuva energetsku stabilnost.

„Istovremeno predsednik je razgovarao o povećanju obima ekonomske saradnje i njenom daljem unapređenju. Bilo je reči o ruskom ulaganju u srpsku poljoprivredu i farmaceutsku industriju i proširenju spiska proizvoda koji se bez carina izvoze na rusko tržište. Još jednom je potvrđeno iskreno prijateljstvo dva naroda“, zaključuje Stanislava Pak.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, međutim, smatra da bi u kontekstu rešavanja pitanja energetske bezbednosti Srbije, svakako, trebalo pregovarati sa ruskom stranom.

„Mi treba da razgovaramo sa Rusima oko Banatskog Dvora i povećanja kapaciteta tog podzemnog skladišta“, ističe Mihajlovićeva za naš list.

Ona smatra da bi od ruske strane trebalo tražiti povećanje kapaciteta Banatskog Dvora sa 340 na 860 miliona kubnih metara, jer, kako kaže, tako je i registrovano to podzemno skladište.

„Trebalo bi otvoriti i pregovore i u vezi sa izvozom Fijatovih proizvoda na rusko tržište“, smatra Mihajlovićeva.

Upitana da li postoji mogućnost da i pored svih tih zahteva, Srbija, ipak, ne dobije ništa, potpredsednica Vlade Srbije je odgovorila: „Ne moraju baš ništa“.

Osam članica Evropske unije koje su uključene u projekat gasovoda Južni tok i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefćović danas će u Briselu razmotriti da li je moguće izgraditi Južni tok. To je najavio predsednik EK Žan-Klod Junker, koji je naglasio da nerešena pravna pitanja vezana za Južni tok nisu nepremostiva. Kako prenose beogradski mediji, Srbija, koja nije članica EU, ali je uključena u Južni tok, biće neposredno upoznata s raspravom i zaključcima ovog sastanka.

Junker je, rekavši da EU ne želi da odbaci Južni tok, reagovao na saopštenje ruskog predsednika Vladimira Putina da je EU postavila prepreke za izgradnju Južnog toka i da je Rusija, umesto preko Bugarske, postigla sporazum s Turskom da takav gasovod velikog kapaciteta za snabdevanje Južne Evrope gradi ispod Crnog mora do velikog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici. Osam članica EU, koje su potpisale sporazume s Rusijom o učešću u izgradnji Južnog toka, i potpredsednik EK Šefćović, zadužen za Energetsku uniju EU, u utorak će na margini zasedanja ministara za energetiku evropske dvadesetosmorice temeljito razmotriti i da li je i kako moguće projekat ovog gasovoda usaglasiti s propisima EU i Evropske energetske zajednice o slobodi konkurencije na evropskom energetskom tržištu.

Medvedev: Nedovoljna saradnja

Premijer Aleksandar Vučić razgovarao je juče telefonom sa predsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim o Južnom toku. Vučić je ponovio da je odluka o obustavljanju izgradnje gasovoda za Srbiju veoma teška vest, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Medvedev je kao razlog za tu odluku naveo nedovoljnu saradnju zemalja. Dvojica premijera razgovarali su i o unapređenju hemijskog kompleksa, poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i trgovine, navedeno je u saopštenju.