Rada Trajković, predsednik Jedinstvene srpske liste na parlamentarnim izborima koje 12. decembra organizuje Priština, u Danasovoj debati „Srbi na kosovskim izborima“, tvrdi da učešće Srba neće imati „nikakve negativne posledice“, već da je to „šansa za stabilizaciju srpske zajednice i internacionalizacuju srpskog pitanja na KiM“.
Kakve će političke posledice imati učešće Srba na predstojećim kosovskim izborima?
– Neće biti nikakvih negativnih posledica. Status KiM nije zacementiran, sve dok se tu nalaze međunarodne institucije. Zbog toga je ulazak Srba u institucije još važniji, jer je to šansa za stabilizaciju naše zajednice i internacionalizaciju srpskog pitanja na KiM. U parlamentu će se pojačati glas Srba, koji će snažno govoriti o svojim problemima, diskriminaciji i kršenju ljudskih i građanskih prava.
Da li bi i na koji način Srbi, koji uđu u novi parlament i vladu Kosova, mogli da uspostave institucionalne veze s Beogradom?
– Srbi koji se kandiduju na ovim izborima već imaju institucionalne veze s Beogradom. One se manifestuju kroz veze s ministarstvima zdravlja, obrazovanja, lokalne samouprave, telekomunikacija… Ti ljudi će se svakako boriti za zaštitu institucionalnih veza s Beogradom i kroz svoje delovanje u institucijama Kosova, zato što je to od koristi za sve tri zainteresovane strane na KiM: albansku, srpsku i međunarodnu zajednicu. Uostalom, i po međunarodnim dokumentima poput Ahtisarijevog plana, postojanje takvih institucionalnih veza se ne osporava.
Kakve bi mogle biti političke posledice činjenice da će u novim kosovskim institucijama sedeti uglavnom Srbi koji žive južno od Ibra, dok će politički predstavnici sa severa biti van tih institucija?
– Do sada u političkom i institucionalnom predstavljanju kosovskih Srba i u srpskim, pa i u kosovskim institucijama, glavnu reč su vodili Srbi sa severa KiM. Možda ćemo posle ovih izbora biti svedoci promene. Ukoliko Srbi s juga dobiju politički legitimitet na ovim izborima, oni će biti u poziciji da se bave i rešavanjem pitanja severa KiM zajedno sa srpskom državom, međunarodnom zajednicom i institucijama u Prištini. Oni imaju više diplomatski pristup rešavanju problema, pa će se možda takav pristup pokazati i efektivnijim. To ne isključuje mogućnost da u izvršnoj vlasti i kosovskim ministarstvima bude neko sa severa.
Da li Srbi, koji budu ušli u kosovske institucije, trebalo i na koji način da učestvuju u najavljenom dijalogu Beograda i Prištine?
– Proglašenje nezavisnosti je jednostran, ali i jednonacionalan projekat. Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, pa bi prisustvo Srba koji se otvoreno protive nezavisnosti u pregovaračkom timu Prištine, kod albanskih pregovarača moglo biti shvaćeno kao „trojanski konj“ Beograda u njihovim redovima. To bi dovelo do nepotrebnog rasta političkih tenzija. Srbi s Kosova trebalo bi da imaju konsultativnu ulogu u pregovorima, kao savetodavna „treća“ strana. Ona bi i bila most između Beograda i Prištine i jasno artikulisala interese Srba na KiM. Ta „treća“ strana bi mogla da pomogne amortizovanju statusne isključivosti Beograda i Prištine i fokusiranju pregovora na pitanja od značaja za opstanak srpske zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
