Uspostavljena unutrašnja stabilnost države

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zadovoljan funkcionisanjem Vlade Srbije i time što su odmah po njenom formiranju počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i ispunjavanje predizbornih obećanja.
U intervjuu agenciji Beta, Tadić je rekao je formiranjem Vlade uspostavljena unutrašnja stabilnost koja je bila neophodna građanima, ali i državi da bi rešavala sva sporna pitanja.
On je potvrdio da se razgovara o potpisivanju koalicionog sporazuma stranaka koje čine Vladu i istakao da taj dokument samo treba tehnički da definiše pet principa na osnovu kojih je formirana Vlada, a koji predstavljaju temelj njenog funkcionisanja.
– Ne postoji ništa sporno u vezi s koalicionim sporazumom, ali moram da priznam da smo sada daleko više obhrvani državnim pitanjima, nego pravljenjem nekog političkog dogovora, odnosno sporazuma. Mislim da je to i odgovorno ponašanje u ovom trenutku – kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, već na samom početku rada Vlade vide se pozitivni rezultati, počeli su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, država ima bolju poziciju u pregovorima o Kosovu, ali pomaka ima i u ekonomiji, kao što je investicija General motorsa u Zastavu. Tadić je istakao da je okončanje saradnje s Hagom pretpostavka svih evropskih integracija, pa i za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
– Ako Ratko Mladić nije u Srbiji, ona sigurno ima snage da to dokaže, ali mi danas ne znamo da li je on u Srbiji, a da bismo to saznali moramo neprekidno da vršimo istražne radnje, a one su sasvim sigurno pretpostavka potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji – rekao je on.
Tadić je istakao da niko od Srbije ne traži da ovog trenutka izruči Ratka Mladića, pogotovo ako on nije u Srbiji, ali svi od Srbije zahtevaju da ispunjava svoje unutrašnje i međunarodne pravne obaveze i da traga za svim optuženim za ratne zločine. On je rekao da je uveren da se svakodnevno radi na potrazi za haškim optuženicima, odnosno da to veoma dobro zna, jer predsedava Nacionalnim savetom za bezbednost. Kada je reč o Radovanu Karadžiću, Tadić je rekao da nikada dosad niko nije evidentirao njegovo prisustvo na teritoriji Srbije nakon rata.
– Dakle, to može biti samo dodatni pritisak na Srbiji i ja ne prihvatam takvu vrstu pritisaka – dodao je.
Govoreći o privatizaciji javnih preduzeća, Tadić je rekao da je prethodno potrebno obezbediti sredstva za modernizaciju sektora i dobrim menadžmentom postići efikasnost, a onda odlučiti o privatizaciji.
– Tada bismo dobili kudikamo veća sredstva koja možemo da uložimo u infrastrukturu – naveo je on i istakao da sredstva dobijena privatizacijom javnog sektora ne smeju da budu utrošena na predizborne kampanje i lokalne projekte već na infrastrukturne projekte, kao što je dovršetak Koridora 10, izgradnja gasovoda i naftovoda i više mostova. Tadić je rekao da ima dogovora među koalicionim partnerima oko rukovodećih mesta u Upravnim odborima i naveo da će u pojedinim preduzećima biti i zajedničkog rukovođenja, ali uz uslov da stranke koje predlažu kandidate vode računa da menadžment čine profesionalci kako bismo imali konačan dobar efekat.
– Imaćemo mnogo reformskih poteza u naredne četiri godine i očekujem političku stabilnost u narednih osam godina koje su vitalno bitne za razvoj naše zemlje u budućnosti – dodao je on. Tadić je rekao da još nije postignut dogovor oko čelne pozicije u BIA, ali da je očigledno da se međunarodne institucije više ne mešaju u kadrovsku politiku u Srbiji.
Istakao je i da će biti kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, a na pitanje da li će biti još kandidata iz stranaka koje čine Vladu on je odgovorio da se raduje svakom kandidatu.
– Radujem se svakom kandidatu. Mislim da građani zaslužuju da imaju pravo izbora, a da bi imali pravo izbora treba da bude što više kredibilnih i legitimnih kandidata – rekao je on.
Dodao je da to važi i za lokalne izbore i izrazio uverenje da će parlament u čijoj je to nadležnosti poštovati svoje ustavne i zakonske obaveze i da će u zakonskom roku biti održani svi izbori. Tadić je odbacio mogućnost razgovora o takozvanom nultom i šestom principu iz pregovora o formiranju vlade i istakao da predsednika Srbije biraju građani, a ne političke stranke.
– Očekujem da će tako biti i s lokalnim izborima i voleo bih da imamo što više direktno izabranih građana koji u ime građana obavljaju tu dužnost – dodao je on.