Da li će Vučić prisustvovati Danu pobede u Moskvi, uprkos upozorenjima iz EU?

Stoga se postavlja pitanje da li će, uprkos tom upozorenju, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić krenuti put Moskve 9. maja, kako je ranije najavljivao.

*Predsednik Srbije ranije objavio da će biti na čelu naše delegacije u Moskvi

Vučić je u nekoliko navrata najavio da će prisustvovati proslavi 80 godina od pobede nad nacizmom 9. maja na koju ga je pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Početkom marta Putin i Vučić su telefonom razgovarali i predsednik Srbije je naveo da je za njega bila „posebna čast potvrda posete Ruskoj Federaciji 9. maja“.

„Biću na čelu srpske delegacije početkom maja meseca na proslavi 80. godišnjice pobede nad fašizmom i s ponosom ću predstavljati Srbiju na Crvenom trgu“, rekao je tada Vučić.

Ovo bi bila prva poseta Vučića Rusiji otkako je otpočeo rat u Ukrajini u februaru 2022. godine. Inače, poslednji susret Vučića i Putina bio je 17. oktobra 2023. godine u Pekingu na međunarodnom forumu kineske inicijative „Pojas i put“.

Nakon upozorenja iz EU, sada se postavlja pitanje da li će Vučić i otići u Moskvu i kakve bi to izazvalo posledice po evropski put Srbije, koji je ionako prepun uzbrdica.

*Odlazak u Moskvu značio bi podršku autoritarnom režimu

Ksenija Marković, internacionalna sekretarka Demokratske stranke smatra da bi odlazak Vučića u Moskvu na Dan pobede, dok traje brutalna agresija Rusije na Ukrajinu, bila jasna politička poruka – i to ne poruka neutralnosti, već poruka otvorene podrške autoritarnom režimu koji ruši međunarodno pravo.

Time bi, kako kaže, Vučić dodatno ugrozio međunarodni ugled Srbije i gurnuo je još dalje od evropskih vrednosti i partnerstava.

„Ali da budemo jasni – evropski put Srbije nije zakočen samo zbog odnosa prema Rusiji. To je Vučićev zgodan izgovor. Suštinski problemi leže u zarobljenim institucijama, nestanku vladavine prava i potpunoj partijskoj kontroli nad državom. EU ne želi još jednog lidera koji koristi evropske fondove dok istovremeno ruši demokratski poredak. Ne treba joj još jedan Orban na Balkanu“, ističe Markovićeva.
.
Ona dodaje da ako Vučić ode u Moskvu, to neće biti diplomatski manevar, već otvoreni signal da ne priznaje ni vrednosti na kojima počiva EU, ni očekivanja građana Srbije koji žele život u demokratskoj i evropskoj zemlji.

* Izbor 9. maja je jednostavan, ili Moskva ili Brisel

Duško Lopandić, potpredsednik Srbija centra i stručnjak za evropsko pravo objašnjava za Danas da će proslava u Moskvi imati za fokus promociju politike Vladimira Putina koja je izazvala najveći rat u Evropi nakon II svetskog rata koji je već proizveo stotine hiljada žrtava.

„Istog dana se obeležava i Dan Evrope pa je izbor pred Vučićem jednostavan i može da bira između Moskve i Brisela-Strasbura. Imajući u vidu njegovu dosadašnju politiku ne bi bilo neočekivano da ode u Moskvu i dodatno potvrdi suštinsko odustajanje od evropskog puta i vrednosti, kako nas uostalom svakodnevno uverava svojom neoradikalskom politikom“, ističe Lopandić.

On ipak poručuje da ako je Vučiću mesto u Moskvi, Moskvi nije mesto u Srbiji.

„Srbiji je potrebna nova vlada i politika koja će iskreno i ubrzano pokrenuti proces integracije u EU“, napominje sagovornik Danasa, dok diplomata Srećko Đukić smatra da bi Srbija trebala da pokaže solidarnost i jedinstvo sa EU, kao što to ona na svakom koraku čini prema Srbiji i prema Aleksandru Vučiću lično.

*Previsoka bi bila cena koju bi Srbija morala da plati zbog prisustvovanja Danu pobede

U protivnom, kaže Đukić, to može biti voditeljica između Srbije i EU, linija zamrzavanja odnosa između dve strane do daljeg, po posledicama koje ne možemo da predvidimo.

„Ako do toga dođe, cena za Srbiju može biti previsoka, EU je ne bi ni osetila, a Rusija pogotovo. Ono što javnost u Srbiji mora da zna, i na šta mora da obrati pažnju, jeste činjenica da entuzijam vlasti, a nove vlade još više, prema EU tendira ka nuli. Pogrešna i negativna propaganda i politika Srbije prema EU i njenim vrednostima dovela je do pogrešne percepcije značaja EU za građane zemlje, za privredu, kulturu, za bezvizno kretanje po kontinentu, za humanitarnu stranu, da se tako protiv EU može nastaviti beskonačno protivno interesima zajedničke Evrope“, ocenjuje ovaj diplomata.

*Iskušavanje lojalnosti na pogrešnom mestu

Njegov kolega, bivši ambasador, Milovan Božinović ipak smatra da je „nesporazum“ oko obeležavanje Dana pobede tipičan za aktuelno – više nije preterano reci: zloslutno – pogoršanje političkih prilika u Evropi. Odnosi EU i Rusije, iako uvek pod određenim tenzijama, zatrovani su do mere koja je samo jednu deceniju ranije bila nezamisliva.

„Invazija na Ukrajinu jeste ključni događaj ovog posrnuća, pri čemu valja primetiti da su ostali nedorečeni brojni pokušaji da se konflikt sa Rusijom, nekakvom manihejskom lakoćom, nekom vrstom cancel/woke fundamentalizma, objasni podelom evropskih država (naroda?) na dobre i rđave. Takav radikalizam obrušava se na naše dosadašnje predstave o istorijskim „istinama“, i to naročito u državama koje se smatraju žrtvama „Jalte““, ističe Božinović.

Prema njegovim rečima, nevolja sa zahtevom da se bojkotuje Dan pobede u Moskvi pre svega je u tome što evropsku politiku degradira na jednu vrstu sterilnog sektaštva i nekakve politički bizarne osvetoljubivosti koja, osim što će zatrovati političku atmosferu, ništa suštinski neće promeniti. Isto važi i za nepozivanje Rusije u Aušvic ili, jednako problematično, uskraćivanje ruskim sportistima da se takmiče i sl.

„Upozorenje“ EU Srbiji da se ne odazove pozivu Moskve je jedna vrsta iskušavanja lojalnosti na pogrešnom mestu i odjek je, još ne znamo koliko zloslutnog, traženja da se poruše svi preostali mostovi veza i saradnje sa Rusijom, a da se EU naoruža, materijalno i mentalno, za odlučujući obračun sa „zlom“. Evropom se danas propaguraju apokaliptične vizije „konačnog obračuna“ i sudnjeg dana umesto eventualnog mirovnog projekta koji bi bio pametniji od imperativa kapitulacije Rusije. A EU, istorijska naslednica najslavnijih političkih tradicija, danas jednostavno nema snage za takav iskorak“,primećuje naš sagovornik.

On dodaje da je sva prilika da će zahtev EU da Srbija bojkotuje Dan pobede u Moskvi naići u Srbiji na pretežno odbojan stav. I to ne samo zbog nekakvog navodno ukorenjenog rusofilstva nego, na primer, zbog istorijske istine da su sovjetske trupe odlučujuće doprinele proterivanju nemačkog okupatora.

“ A o odlasku u Moskvu odlučiće na kraju srpska vlast (ili vlasnik svih vlasti) po političkom oportunitetu, kako u poslednje vreme i inače biva. Izvesno je međutim da bi odjek ovog zahteva dvojca Kalas-von der Lajen bio bolje primljen, a njegove nedoumice politički efektnije kompenzirane da su se jednako eksplicitno izjasnile o eksploataciji litijuma ili aktuelnim nemirima u Srbiji čija je politička suština lako čitljiva i mnogo je veći srpski prioritet“, zaključuje bivši ambasador Božinović.

*Isključivo propagandni razlozi

Dragomir Anđelković, politički analitičar smatra da će Vučić, ako ode na dan pobede u Moskvu, to učiniti iz propagandnih razloga, a ne, primera radi, zbog podrške Rusije oko odbrane KiM , jer je naš predsednik tu teritoriju odavno prepustio albanskim separatistima .

„A to da li će se EU na njega zbog toga ljutiti, to slobodne građane Srbije ne treba da brine. Pre mi imamo pravo da se ljutimo na Brisel, kao i Moskvu, što šuruju sa opskurnim diktatorom Vučićem, koji gazi svoj narod“, poručuje Anđelković.

*Ko je pozvan i ko se odazvao

Prema pisanju ruskih medija, Kremlj je ove godine pozive uputio liderima Kine, Indije i Brazila, zemlji članici EU – Slovačkoj, kao i Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU.

Iako tačan spisak zvanica i dalje nije poznat, slovački premijer Robert Fico potvrdio je svoj odlazak u Moskvu još u novembru, navodeći da je prihvatio Putinov poziv. Fico, čija vlada nastoji da poboljša odnose sa Rusijom, i ranije je govorio o svojoj želji da prisustvuje događajima u Moskvi, preneo je Rojters.

„Prirodno je da kao premijer Slovačke imam eminentan interes da učestvujem na zvaničnoj proslavi pobede nad fašizmom, koja će se održati 9. maja 2025. godine u Moskvi. Zbog toga sam sa zadovoljstvom prihvatio zvanični poziv predsednika Ruske Federacije da učestvujem na ovim važnim proslavama, što ću i učiniti“, rekao je Fico u novembru.

Odmah potom povelo se pitanje da li će se Ficu pridružiti njegov saveznik iz susedne Mađarske, premijer Viktor Orban. Ipak, prema dostupnim saopštenjima iz Budimpešte, Orban neće ići na paradu.

Ranija obeležavanja Dana pobede uključivala su velike svetske zvanice, pa su na primer paradi na Crvenom trgu 2005. godine učestvovali američki predsednik Džordž V. Buš i tadašnji francuski predsednik Žak Širak. Nijedan zapadni lider nije prisustvovao poslednjih nekoliko godina, prošle godine tu su bili predsednici Belorusije, Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana, Kube, Laosa i Gvineje Bisao.