"Vučić i Kurti u cajtnotu": Sagovornici Danasa o 'zveckanju oružjem' uoči dijaloga u Briselu 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ; Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Ratni konflikt između Srbije i Kosova nije opcija, pa i ako je taj konflikt ograničenog opsega. Takođe, neka nova „Oluja“ odnosno progon Srba sa Kosova je apolutno isključena kao ishod u odnosima dve države, saglasni su sagovornici Danasa iz Prištine i Beograda.

Uoči susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučić i premijera Kosova, Aljbina Kurtija, u Briselu, a pod pritiskom utiska obostranog zveckanja oružjem i straha građana Kosova, pre svega, onih srpske nacionalnosti, koji žive na severu, sagovornici Danasa, Škeljzen Malići, kosovski filozof i analitičar i Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u Beogradu, ocenjuju da su obojica lidera u „cajtnotu“, da se bave populizmom, ali da su bez prilike da nastave sa odugovlačenjem onoga što će izvesno biti krajnji ishod.

– Vučić i Kurti su se dosta zamajavali oko dijaloga, kupujući vreme u pat poziciji, pomavljanjen poteza, u očekivanju greške protivnika. Nisam siguran da danas mogu ponoviti scenario, obojica su „cajtnotu“, i pod višestrukim pritiscima, unutrašnjim i spoljašnjim – kaže Škeljzen Malići za naš list.

Vučić je, dodaje on, svakako u težoj poziciji jer nema manevarski prostor niti figure za žrtvovanje, prutisnut je sa svih strana i spolja – od Zapada i Rusije, a i iznutra, usled jakog proruskog lobija.

"Vučić i Kurti u cajtnotu": Sagovornici Danasa o 'zveckanju oružjem' uoči dijaloga u Briselu 2
Foto: Privatna arhiva

– Kurti mu je dao predah od mesec dana u vezi sa recipročnim merama, ne znam hoće li mu dati još mesec dana bez nekog drugog ustupka.

Stvar je u tome da i ustupci više ne mogu biti taktički, već substancijalni, oni koji vode ka sporazumu o uzajmnom priznanju – smatra Malići.

Prema njegovim rečima, Kurti bi, da je, kako kaže, pametan ponudio konkretan predlog zajednice srpskih opština sa korekcijama koje tražio Ustavni sud Kosova, pa da se onda na tome razvlače varijante formula autonomije koja ne ugrožava zaokruživanje kosovske državnosti a daju i šansu za mirnu integraciju Srba u kosovske institucije.

To je ono, smatra Malići, za šta pritiska Zapad Kurtija, a on je „do sada oklevao“.

– Beogradu se ovaj ishod i neće svideti, gubitnički je u odnosu na ono što je obećavano – ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, ne zna da li su Brisel i Vašinton nešto dogovorili kao dvostruku prihvatljovu šargarepu, koja bi vodila do smirivanja tenzija.

– Vučić će svakako biti nervozniji jer mu pucaju svi šavovi za odbijanje pritisaka. Politički i praktično, on je prenaduvan balon koji će uskoro eksplodirati, jer ga više ni Rusija neće… Ako se opet nekako provuče, to će biti zbog eventualne krutosti Kurtija, jer ratni konflikt između Srbije i Kosova nije opcija, pa i ako je taj konflikt ograničenog opsega – zaključuje Škeljzen Malići.

Vesna Rakić Vodinelić kaže za Danas da nije ni na trenutak pomislila na neku novu „Oluju”, progon Srba sa Kosova, a u režiji Vučića.

"Vučić i Kurti u cajtnotu": Sagovornici Danasa o 'zveckanju oružjem' uoči dijaloga u Briselu 3
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)

– Njegove agresorske sposobnosti dosežu do onog od čega on kao političar živi – politike tračarenja, okretanja ljudi jednih protiv drugih, uz upotrebu poligrafa ili bez toga, sa idejom da se zakrviti usled otrovnih reči i atmosfera, a onda će on oprati ruke i biti nevin kao sušti Poncije Pilat – ističe sagovornica Danasa.

Kako dodaje, i dalje će biti i Evropa i Rusija.

– Delom – autokratijom protiv budućnosti, pa koliko izdrže po Putinovom modelu – smatra ona.

Sagovornica Danasa podseća da ugrožavanje sigurnosti svakodnevnog života ljudi na Kosovu traje već dugo, „bilo ga je i u Jeljcinovo vreme, pre Putina“.

– Pre bih rekla da je u pitanju tvrda tradicija imperijalnih ideja konzervativnih snaga Srbije da je teritorija na prvom mestu, a život i prava ljudi na Kosovu, i Srba i Albanaca na poslednjem. Sa druge strane je Kurtijev princip reciprociteta, bez pragmatičnosti, makar u javnosti i verbalno. Kako piše Marija Todorova u svojoj nezaobilaznoj knjizi Imagining the Balkans, dihotomija Istok – Zapad je na Balkanu zamenjena je međusobnim sporenjima o „kulturnim nasleđima“, „lokalnim mentalitetima“, čime se stvara privid da su jedni na zapadu, a drugi na istoku. Zapravo svi smo u zatvorenim bocama, bez želje da se stvarno upoznamo i razgovaramo, svi sa manje – više autokratskim vođama naspram građana koji se još uvek bore za osnovno ljudsko pravo – za puko preživljavanje. U takvim uslovima lako je svemu tome nalepiti etiketu Zapada ili Istoka, što vođe vešto čine, a mi se sve teže snalazimo – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.