Vučić nema rok da potpiše zakone ili da ih vrati Skupštini

Javnost je već stekla utisak da Aleksandar Vučić, koji obavlja funkciju predsednika Srbije, odugovlači da potpiše zakon o eksproprijaciji, jer su zbog usvajanja tog i zakona o referendumu buknuli građanski protesti širom Srbije prošle subote u vidu jednočasovnih blokada puteva.

U takvoj situaciji nameće se pitanje ima li predsednik države rok da zakon potpiše ili ga vrati Skupštini.

Blokade, ozbijnije i duže, se najavljuju i za subotu 4. decembar, a uslovi za prekid protesta je povlačenje izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i zakona o eksproprijaciji.

Verovatno će od masovnosti i uspešnosti blokade u subotu zavisiti i njegovi naredni potezi, jer on sada meri efekat tog bunta na svoj i rejting svojih političkih protivnika.

Ukoliko istraživanja pokažu da blokade imaju efekta, možda se i može očekivati da sporni zakon o eksproprijaciji vrati na doradu.

Vučić je u sredu uveče rekao da nije potpisao zakon o eksproprijaciji i da i dalje “proučavaju njegovu potpunu ustavnost”, dok je, kako kaže, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u skladu sa Ustavom i preporukama Venecijanske komisije.

Ali je rekao i da mu se i dalje “čini da će da ga potpiše”, odnosno da će ga verovatno potpisati.

On je rekao da je dobio od Advokatske komore Srbije pismeno o nekoliko stvari, a da ima jedna primedba koja je ozbiljna – da član 28 Zakona o eksproprijaciji sadrži rokovi od tri i pet dana u postupanju, da „nije baš tako, ali delimično jeste“ i da se sopstveniku ostavlja kratak rok od pet dana da se izjasni. Rekao je da to nije protivustavno, ali da smatra da nije dobro.

I profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić potvrđuje za Danas da roka nema.

– Nema propisanig roka. Obično potpisuje u vrlo kratkom roku, naročito ako su zakoni doneti po hitnom postupku a Zakon o izmenana i dopunama zakona o eksproprijaciji je usvojen po hitnom postupku – objašnjava ona.

Kako dodaje, izjave Vučića da čeka pravnu ekspertizu od „njegovog“ pravnog tima i a još ne zna da li će potpisati ukaz o proglašenju ovog zakona, ali da „misli“ da hoće, predstavljaju cinizam i neozbiljnost koji ne priliče predsedniku jedne države, ali za javnost Srbije nisu ništa novo.

– Jer da je ozbiljan, mogao bi na primer, da se obrati Ustavnom sudu radi prethodne ocene ustavnosti. Da je Ustavni sud verodostojan, mogao je već po službenoj dužnosti da vodi postupak ocene ustavnosti pre izdavanja ukaza – navodi naša sagovonica.

Rakić Vodinelić konstatuje da ogromna većina stvari ovde funkcioniše mimo institucija.

– To važi i za predsednika Republike i za Ustavni sud. Institucija predsednika Republike pretvorila se u kult ličnosti Aleksndra Vučića, a Ustavni sud, koji bi morao biti čuvar Ustava, postao je samo nezainteresovani posmatrač – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

U člani 19 Zakona o predsedniku koji se odnosi na vraćanje zakona na ponovno odlučivanje se navodi da „predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način”.

“Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu”, piše u toj tački zakona.