„Vučić je na sve već pristao, nije jasno šta je sada problem…“: Sagovornici Danasa o Ohridskom sporazumu i francusko-nemačkom planu kao delu Poglavlja 35

Nakon što je pre nekoliko dana objavljena vest da će Evropska unija tražiti od Evropske komisije da se Ohridski sporazum a time i francusko-nemački plan, odnosno evropski plan za rešenje kosovskog problema uvrste u poglavlje 35, Aleksandar Vučić je rekao da ne očekuje da će sporazumi sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, postignuti u Briselu i Ohridu u februaru i martu, u celini postati deo tog poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i EU.

Sagovornici Danasa iz European Western Balkans kažu da nije jasno zbog čega predsednik Srbije daje takve izjave, imajući u vidu da je na sve to pristao još početkom ove godine.

– Tim okvirom, Srbija se obavezala da će i Srbija i Kosovo nastaviti put evropskih integracija, izbegavajući da jedno drugog ometaju ili blokiraju u naporima ka punopravnom članstvu u Uniju i da dođu do sveobuhvatne normalizacije odnosa u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom – kaže za Danas Nemanja Štiplija.

Vučić prihvatio izmenu Poglavlja 35

Posle Ohridskog sporazuma, ističe dalje, iz aneksa ugovora proizilazi i jasno se kaže da će sve ono što se našlo u tim sporazumima, naći i u pregovaračkom okviru i za Srbiju, ali i potencijalno za Kosovo, kada ono otvori pregovore o članstvu u EU.

– Dakle, predsednik Srbije koji je to pregovore prihvatio, prihvatio je da se izvrši ta izmena Pogljavlja 35, odnosno ubacivanje svega onoga što je on prihvatio u poslednjim sporazumima – kaže sagovornik Danasa.

Kako dodaje, Poglavlje 35 je specifično i sadrži mehanizme za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, i kada se dođe do postignutih dogovora, naravno – ti se dogovori ubacuju u Poglavlje 35.

– Takva praksa je postojala do danas, a kao što možemo videti, i nastavlja se. To je sve do sada bilo van nekih kontraverzi, tako da ne razumem zbog čega je to sada problem… A, kao što rekoh, predsednik je to već prihvatio prihvatanjem prethodna dva sporazuma i aneksa koji je iz toga proizašao – zaključuje Nemanja Štiplija.

Prema rečima Sofije Popović, u aneksu sporazuma iz Ohrida stoji da će obaveze iz sporazuma i njegovog aneksa postati deo pregovarač okvira za Poglavlje 35.

– To poglavlje i inače kreirano je kao mehanizam za praćenje sporazuma koji su deo procesa dijaloga Beograda i Prištine.
Poglavlje 35 nije dizajnirano tako da Srbija ima pregovaračku poziciju, već je ima samo Brisel. Tako da ukoliko se na nivou EU postigne konsenzus o promeni pregovaračkog okvira, Srbija neće imati prostora da na ovakvu odluku utiče – kaže naša sagovornica.

Ovakve najave iz EU nisu nikakvo iznenađenje

Ona ističe da je predsednik Srbije usmeno prihvatio i sporazum i aneks iz Ohrida i u tom smislu ovakve najave iz EU nisu nikakvo iznenađenje.

Međutim, dodaje ona, pitanje je koliko će Evropska unija biti uspešna da pregovarčki okvir izmeni do kraja januara kao što je to plan.

– Za to će biti potrebna jednoglasna odluka svih država članica, a ovih dana spekuliše se da će Budimpešta, koja ima bliske odnose sa Srbijom, uložiti veto na izmenu pregovaračkog okvira. Ni to nije iznenađenje ako uzmemo u obzir da je na primer Briselski sporazum usvojen u aprilu 2013. godine, a da je deo poglavlja 35 za Srbiju postao u novembru 2015 – kaže Sofija Popović.

Imajući u vidu da Vučićev režim neprestano ističe da nije i neće pristati na francusko-nemački plan za rešenje kosovskog pitanja, kao i da mu se značajan deo opozicije u tom stavu pridružuje, pa čak i deo one – proevropske, pitali smo našu sagovornicu da li to znači da taj plan takođe ulazi u Poglavlje 35.

– Sporazumi i Briselu i Ohridu uključujući i aneks su operacionalizacija tog plana. Ono što se u Srbiji, namerno ili slučajno, u javnom prostoru retko spominje je da to više nije plan samo Francuske i Nemačke, već evropski plan za Kosovo, sa kojim su se saglasile i one države članice koje ne priznaju Kosovo – zaključuje Sofija Popović.

Vučić zatvara vrata evropskih integracija Srbije

Bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije Robert Kuper izjavio je da protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji.

Tim stavom, penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023, značilo da unija zatvara vrata Srbiji.

– Evropska unija ne želi da bude deo problema, već da ga reši. Njena misija je da sve članice unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susedima – rekao je za Glas Amerike Kuper, koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao između 2011. i 2012.