Foto: EPA-EFE/ JULIEN WARNAND„Usvajanje ažurirane pozicije za Poglavlje 35 od strane ambasadora država članica EU, samo je još jedna potvrda da se i danas poštuje staro pravilo Rimskog prava – Pacta sunt servanta, ili ugovori se moraju poštovati. Ono što je dogovoreno mora se i primeniti“ ocenjuje za Danas Branka Latinović, bivša ambasadorka i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.
To što su ambasadori upravo ažurirali Poglavlje 35 koje se odnosi na KiM, kako kaže, dolazi u trenutku kada se zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope nalazi u završnoj fazi.
Na ovaj način EU, odnosno njene sve članice šalju poruku da se moraju poštovati i obaveze iz člana 4 Sporazuma iz Brisela iz 2023, a što se odnosi na članstvo Kosova u MO.
Da podsetimo ambasadori država članica EU usvojili su ažurirani tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenog 18. marta 2023. godine.
U ažuriranom tekstu, koji postaje sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja, a koji je usvojen na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER), odnosno na nivou ambasadora država članica EU, navodi se da će se sve rasprave u vezi sa primenom sporazuma odvijati u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU.
Prema rečima Latinović, naše tumačenje ovih obaveza, kao i aktivnosti s tim u vezi, ne mogu biti od pomoći, jer su zakasnele i ne u svemu sa dobrim izgledima, jer Srbija nije uspela da ostvari kvalitetan prodor u pobiljšanju, unapređenju odnosa sa Zapadnim državama.
„Bez toga nema napretka u poboljšavanju spoljno-političkog položaja Srbije i njenog hitnog usaglašavanja sa spoljnom politikom EU. Svako dalje odlaganje, zaobilaženje te naše obaveze imaće za posledicu nove odluke, nove zahteve, nove rezolucije…što su sve poruke koje nam se šalju. Jedini način da se to zaustavi je da i naši političari na vlasti počnu da menjaju svoj rečnik, ponašanje, jer to ne može biti od pomoći za ostvarenje ciljeva koje želimo da postignemo. To podrazumeva da se održimo kao prepoznatljiv, faktor u ovom delu Evrope koji prepoznaje nove izazove, pretnje pa i adekvatno ponašanje shodno novim geopolitičkim promenama. Te promene se tiču i nas“, kaže Latinović.
Komentarišući ažurirani tekst koji su usvojili ambasadori EU, Duško Lopandić, bivši ambasador i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da se radi o takozvaim prelaznim merilima uz poglavlje 35, što je dogovoreno samim Ohridskim sporazumom.
„Slična merila su postojala i do sada i bila su bazirana na prvom Briselskom sporazumu i drugim ranijim aranžmanima Beograda i Prištine. Ispunjavanje prelaznih merila povezano je sa ocenom o opštem napretku pristupnih pregovora i njihovo neispunjenje može da utiče na blokadu pregovora. Do sada je ključno pitanje bilo usklađenost ispunjenja obaveza jedne i druge strane u čemu je Priština zaostajala zbog odugovlačenja formiranja ZSO.“, objašnjava Lopandić.
Dodaje da odluka Saveta neće bitnije uticati na stanje u odnosima Srbije i EU u kraćem periodu.
Međutim, politikolog Ognjen Gogić smatra da ažurirani tekst poglavlja 35 koji su usvojili abasadori EU i kojim se Srbija obavezuje da ispuni obaveze iz Ohrida predstavlja puku birokratsku radnju kojom Evropska unija samo sređuje svoju papirologiju, ostavljajući u amanet novoj administraciji da se time pozbavi.
„Najzanimljivije pitanje je zašto se to uključivanje obaveza iz prošlogodišnjeg sporazuma u pregovarački okvir tek sada dešava. Još u martu prošle godine nakon sastanka u Ohridu Borelj je najavio da će Evropska Unija to da učini. Razgovor o tome se poveo tek u decembru i evo tek sad u aprilu su zapravo načinjeni pravi koraci ka tome. Ta neažurnost pokazuje koliko se ti sporazumi nisko nalaze na listi prioriteta Evropske unije“, istiće Gogić.
Prema njegovim rečima sve ovo znači da se to pitanje dijaloga stavlja u fioku i da ove odlazeća Evropska komisija to prenosi u amanet dolazećoj da se ona bavi time.
„U pregovaračkom okviru za Srbiju još od 2014. godine stoji obaveza potpisivanja pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovo. Ovo sada znači da se to poglavlje koje se odnosi na pregovore sa Kosovom samo dopunjava prelaznim merilima. Ta merila se odnose na sprovođenje prošlogodišnjih sporazuma. To je puka birokratska radnja kojom Evropska unija samo sređuje svoju papirologiju“, zaključuje Gogić.
Tekst za pregovaračko poglavlje 35 usvojen je danas bez diskusije na COREPER-u, a biće potvrđen na nekom od narednih saveta, najverovatnije u ponedeljak na Savetu EU za spoljne poslove, nakon čega će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU, rečeno je tada Tanjugu.
Tim predlogom EK i EEAS , obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen u Ohridu, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU.
Prema predlogu, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka 3. pod nazivom „Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa“, postaje tačka 4.
Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.
„Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navedeno je u tom zahevu. Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva „ostala pitanja“, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom.
Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno – još 14. decembra 2015. godine.
Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Ti dokumenti su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
