EPA-EFE/DJORDJE SAVICMilica Andrić Rakić, iz organizacije Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice kaže da pretpostavljam da Vučićeva najava zahteva KFOR-u da po Rezoluciji 1244 se na KiM vrate pripadnici policije i vojske Srbije je pokušaj da se poveća pritisak na KFOR da osigura bezbednost i poveća politički pritisak na Kvintu da onemogući sve druge potencijalno eskalatorne poteze iz Prištine.
– U svom odgovoru KFOR će verovatno morati da konstatuje da ne dozvoljava povratak srpske vojske jer NATO ima kapacitet da osigura bezbednost srpske zajednice na Kosovu, nakon čega će biti pritisak na KFOR kada god ima kriznih situacija biti veći nego sada. Isto tako, ozbiljan je udarac za kosovski suverenitet da međunarodna vojna alijansa odgovara zahtevu neke druge vojske o njenom prisustvu na određenoj teritoriji. To naravno znači da će nakon odgovora KFOR-a i srpska javnost ponovo „preživljavati“ Kumanovski sporazum, kaže Andrić Rakić.
Za direktora Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmira Šeholi ova Vučićeva izjava predstavlja pokušaj da se ukaže da je, kako smatra, Kosovska policija neprijatelska za Srbe na Kosovu i istovremeno da ukaže da su KFOR i EULEX nesposobni da održe stabilnost severu Kosova.
– Takve izjave su za unutrašnji marketing u Srbiji. Ne postoji nikakva mogućnost da se to desi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Sećate se martovskih tenzija 2004. godine, pa ni tada, iako tada još nije bila proglašena nezavisnost Kosova, je bilo sličnih izjava tadašnje vlasti Srbije, nije dozvoljeno da se vrate nekolicina srpskih policajaca. Kosovo je suverena i nezavisna država, te prema tome multietnička policija Kosova je jedina koja može da sprovodi zakon i ustav Kosova na teritoriji Republike Kosova. Sve ostalo je san koji se nikada ne može stvoriti, navodi Šeholi.
Ono što je ključno, bar po mišljenju politikologa Ognjena Gogića, je da će Srbija prvo pisati zemljama članicama EU koje nisu priznale Kosovo, te da će potom obelodaniti koje zemlje povlače priznanje, pa da će potom uputiti pomenuti zahtev KFOR-u. Sve to zajedno pokazuje da Srbija želi da vrati proces unazad, to jest da „Kurtija pobedi njegovim oružjem“ – da otvara nove teme i diktira dinamiku razgovora.
– Kurti je to radio sa namerom da stvari pomeri s mrtve tačke i gurne proces ka sporazumu o normalizaciji, te je kao pobedu svoju proglasio najavu da će se razgovarati o francusko-nemačkom sporazumu. Vučić radi nešto suprotno, on nameće teme, ali proces vraća unazad. To se vezuje za izlazak iz institucija. On je time faktički poništio Briselski sporazum. A ovim zahtevom proces vraća na temu iz 1999. godine, na UNMIK, KFOR… To je tema koja je daleko od sadašnjeg procesa. Zna da od toga nema ništa, i oni to ne žele, ne žele da vrate snage bezbednosti, nego da proces vrate unazad, smatra Gogić.
Informacija sa kojom je Vučić počeo oko Velike Hoće služi homogenizaciji birača u Srbiji, ali situacija na Severu da je argument Beogradu za zahtev KFOR-u, okolnosti su pogodne. Prisutne su i barikade i napetost na terenu, a o povratku Srba u institucije nema govora još dugo, smatra Gogić.
– Vučič je ponovo odložio proces povratka. Sever je dezintegrisan već, nije deo ksovoskog sistema, a ovime se proces vraća na početak. Dok Kurti gura stvari unapred traži priznanej u EU i SE. Francusko-nemački predlog je mogao da bude signal nekim zemljama da će Srbija priznati Kosovo ili prihvatiti ulazak u UN, koji je Srbija zaista davala, ali ovim pisanjem zemljama EU zapravo želi da ih razuveri, da pokaže da taj signal ne postoji, navodi Gogić.
Vučić je na konferenciji večeras najavio da će Beograd od KFOR-a tražiti povratak onog dela vojske i policije na KiM koji stoji u Rezoluciji 1244, ali da isto tako zna da će odgovor biti negativan.
Oglasio se Aljbin Kurti koji je rekao da će na agresiju Priština odgovoriti svom snagom koju ima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
