Vuletić: Aleksandar Vučić je jedan od najvećih korisnika promena posle 5. oktobra 1foto FoNet Milica Vučković

Rusija ničim nije zadužila Srbiju, koja je ostala poslednji poligon u Evropi na kojem Moskva vrlo aktivno i uspešno sprovodi svoju politiku i koristi je kao faktor destabilizacije regiona, što većina ovde podržava, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.

On je u serijalu Kvaka 23 ukazao da predsednik Srbije stalno govori da ćemo ostati na evropskom putu i da je to naš primarni cilj, ali je iz načina na koji vodi politiku jasno da želi da Srbija bude trajno na putu, ali da nikada ne stigne do tog cilja.

Jedan od najvidljivijih rezultata njegove vladavine je činjenica da podrška evrointegracijama nikada nije bila niža, a podrška ruskoj politici veća, rekao je Vučetić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ocenio da je to naš društveni poraz.

Kako je protumačio, glavni uzrok velike podrške Rusiji su sistemske greške koje su ugrađene odmah posle 5.oktobra, „jer Srbima nije objašnjeno da su devedesete godine, pre svega, strašan istorijski poraz srpske politike i srpskog društva“.

Prema Vuletićevom viđenju, „Aleksandar Vučić je jedan od najvećih korisnika promena posle 5. oktobra, koji je maestralno prilagodio politiku svog velikodržavnog projekta još iz devedesetih, sada kroz drugačije pojavne oblike“.

Upitan o dvostrukim aršinima velikih sila prema Kosovu i Krimu, on je odgovorio da nije na isti način došlo do te dve situacije i pdosetio da je sukob na Kosovu 1999.godine usledio posle ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH.

Srpska politika je u najvećoj meri zaslužna za raspad bivše zajedničke države, tvrdi Vuletić i objašnjava da je do otcepljenja Kosova došlo posle etničkog čišćenja i hiljada mrtvih.

Prema njegovom stavu, „Srbija je svojim postupcima i zlom politikom prema Albancima dovela do toga da izgubi pravo da upravlja Kosovom kao teritorijom“.

Kako je poručio, „obaveza je srpskih političara da daju odgovor zbog čega nije ista i nije prava paralela da se Donbas i Krim porede sa Kosovom kada se radi o teritorijalnom integritetu“.

Na pitanje da li je Srbija ucenjena zbog zavisnosti od ruskih energenata, on je uzvratio da u „ovom trenutku jeste“, ali da je samu sebe dovela u takvu poziciju.

Srbija mora da reši problem koji ima sa Kosovom i drugačije reši svoje odnose sa BiH i Crnom Gorom i onda će sigurno dobiti podršku Evrope i za rešavanje energetskih problema, dok će ucenjivački kapacitet ruske strane postati mnogo manji, uveren je Vuletić.

Prema njegovim rečima, Evropi nije bilo lako da se preko noći odrekne uvoza ruskog gasa i nafte, „ali su ljudi svesni da postoje neke univerzalne vrednosti i da je neophodno pokazati solidarnost sa ukrajinskim narodom i ukrajinskom državom koja se divljački razara bez ikakve potrebe“.

„Evropa je dala svoj odgovor i podnosi žrtve, solidarišući se sa Ukrajinom. Jako bi, siguran sam, svi u Evropi cenili kada bi se i Srbija se ponašala na sličan način i kada bi krenula da rešava svoje probleme“, istakao je Vuletić.

On rusofiliju u Srbiji vidi i kao odraz antiamerikanizma i antievropejstva, što je paradoks, jer nije redak slučaj porodica iz kojih deca u najboljim godinama odlaze na Zapad, dok njihovi roditelji „svečano dočekuju Putina i kliču mu na Svetosavskom platou“.

Imamo veliku konfuziju u glavama ljudi koji su izgubili osećaj za svoj lični interes, ukazao je Vuletić i kao neodrživu označio spoljnu politiku Srbije, koja se definiše kao multivektorska, mada je mnogi doživljavaju i kao šizofrenu.

On deli mišljenja da su evrointegracije u suštini prekinute i uporište za to vidi u jasnoj poruci Evropskog parlamenta da nema ništa od evrointegracija dok Beograd u potpunosti na uskladi spoljnu politiku sa EU u odnosu na rat u Ukrajini i dok ne bude došlo do međusobnog priznanja Srbije i Kosova.

Vuletić od nove Vlade Srbije ne očekuje nikakvu promenu politke, što je zaključio još na osnovu Vučićevog govora kada je polagao zakletvu za drugi mandat.

Kako je predvideo, „biće to, kako oni svi vole da kažu, prosrpska vlada, ali to ne znači ništa zato što u globalizovanom svetu svaka vlada mora da funkcioniše u vremenu i svetu u kojem živi“.

„Srpska vlada, i ova koja je sada i ova sledeća koja će doći, ne razumeju ni vreme, ni svet u kojem živimo, pa ćemo takve rezultate i imati. Oni su već napravili prve korake ka samoizolaciji“, procenio je Vuletić.

Ako se bude ovako nastavilo, on ne vidi ništa drugo osim možda i formalnog prekida pregovora sa Evropom, ali misli da građani nisu svesni šta bi to značilo.

Za ovakvu situaciju Vuletić najveću odgovornost pripisuje vlastima i medijima koje ona kontroliše, ali napominje da bi profesionalni mediji trebalo da daju više prostora sučeljavanju stavova ljudi iz opoziicije, „pa da vidimo gde misle da nas odvedu i Boris Tadić, i Đilas, i Miloš Jovanović i svi ovi ostali“.

Da lli u ovom trenutku imamo proevropsku stranku u parlamentu, upitao je on i primetio da se „niko nije pobunio, niti došao na ideju da blokira auto-put zato što su prekinute evrointegracije“.

„U redu Vučić, od jednog radikala nismo mogli ništa mnogo bolje ni da očekujemo, ali me interesuje šta alternativa nudi“, obrazložio je Vuletić, koji vidi i odgovornost EU.

Pre dvadesetak godina, kako je podsetio, „nije imala sluha i nije dala veću podršku Đinđićevoj prvoj vladi koja je jedina u proteklih verovatno 100 godina razumela vreme i svet u kojem živimo, taj čovek je jedini razumeo interes građana i gde su krajnji cilj i ishod“.

Danas je velika odgovornost EU što nije eksplicitnija i oštrija prema politici Srbije, ocenio je Vuletić, koji smatra da bi „ovde trebalo svi da sednemo, da se umijemo hladnom vodom i odlučimo šta želimo i kakvu budućnost želimo“.

Svestan da je u Srbiji građanska opcija na margini i na udaru desnice, on ističe da za nju ipak postoji društveni potencijal, iako građanske stranke i pokreti pokazuju veliku nesposobnost da se organizuju, artikulišu i taj potencijal pretoče u političku aktivnost.

Mislim da je preko potrebno da se pojave političari koji žele da povedu neke buduće vlade, ali na političkim osnovama koje bi morale da uvaže proteklih 30 godina, šta je Srbija radila, na koji način je iz tih svojih poslova izlazila i na koji način ti ljudi vide perspektivu, naglasio je Vuletić.

Kako je poručio, ne možemo drugačije da krenemo napred, ne možemo 2022.godine sa muralom Ratka Mladića u Njegoševoj ulici da računamo da ćemo doći do EU.

To ne razumeju ni Sarajevo, ni više od pola BiH, dodao je on i upitao da li Mladićev mural „znači da mi podržavamo tu politiku“.

Pre neki dan smo u programu HRT 2 mogli da vidimo film „Quo Vadis Aida“, ali taj film nismo imali prilike da vidimo na našim televizijama, ni onim koje nisu pod kontrolom vlasti, zaključio je Vuletić u poslednjem izdanju serijala Kvaka 23 uoči avgustovske letnje pauze.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.