Aleksandar I Karađorđević - kralj ujedinitelj 1Foto: Wikimedia.org/Royalfamily.org/Djordjes

Rodno mesto Aleksandra I Karađorđevića bilo je Cetinje. Školovao se u Švajcarskoj i Rusiji. U Srbiji je tada na vlasti bila dinastija Obrenović. Međutim, nakon Majskog prevrata Karađorđevići se vraćaju na presto.

Petar Karađorđević postao je novi kralj. Njegov najstariji sin Đorđe bio je veoma impulsivan i sklon incidentima. Kako to nisu bile pogodne predispozicije za prestolonaslednika, ali i sticajem raznih okolnosti to mesto pripalo njegovom bratu Aleksandru I Karađorđeviću.

Tokom Balkanskih ratova Aleksandar je bio komandant Prve srpske armije. Pred početak Prvog svetskog rata postao je regent i vrhovni komandant vojske. Nakon završetka rata usledio je događaj po kojem će Aleksandar Karađorđević zauvek ostati upamćen.

Iako je ideja o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca postojala i ranije, taj čin dogodio se 1. decembra 1918. godine u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent privremeno živeo nakon oslobođenja Beograda.

Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su u novembru 1920. godine, a Vidovdanski ustav stupio je na snagu naredne godine. Država je proglašena za ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju. Zakonodavnu vlast delili su kralj i Narodna skupština. Ustav je predviđao da kralj potvrđuje zakone, obavlja funkciju vrhovnog zapovednika vojske i predstavlja državu u odnosima sa inostranstvom.

Aleksandar Karađorđević je postao kralj nakon očeve smrti 1921. godine.

Kada je reč o spoljnoj politici, negovao je dobre odnose sa Francuskom. Pod pokroviteljstvom te zemlje stvoren je savez Kraljevine SHS, Čehoslovačke i Rumunije koji se zvao Mala antanta. Kasnije je kralj Aleksandar podstakao i stvaranje vojnog saveza balkanskih država.

Kralj se suočavao sa brojnim problemima u zemlji. Nakon rata osećale su se posledice najvećeg svetskog sukoba u dotadašnjoj istoriji.

Siromaštvo nije bilo lako rešiti, a osim toga u Srbiji je poginulo oko 845.000 civila. Broj ratnih invalida bio je veći od 100.000.

Kraljevina SHS bila je stvorena na temeljima dve važne ideje. Prva je bila ujedinjenje južnoslovenskih naroda, a druga se odnosila na uspostavljanje parlamentarne demokratije.

U praksi ni jedna ni druga nisu najbolje funkcionisale.

Iako se insistiralo na tome da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri različita plemena istog naroda, ljudi nisu lako prihvatali tu ideju. Kad je reč o parlamentarizmu, Aleksandar Karađorđević nije bio pristalica jakih stranaka i težio je ka tome da kralj bude taj koji će vući konce.

Često su padale vlade, a Narodna skupština pretvorila se u mesto sukoba i prepirki. Svađe srpskih i hrvatskih političara bile su burne. Atmosfera u Skupštini prenosila se i na javnost i izazvala je uznemirenost u društvu.

Kap koja je prelila čašu bilo je ubistvo u Skupštini. Poslanik Puniša Račić pištoljem je ubio dva narodna poslanika Hrvatske seljačke stranke. Ranjen je i Stjepan Radić koji je ubrzo podlegao povredama. Kralj Aleksandar, suočen sa krizom koja je tada bila na vrhuncu, uvodi diktaturu 6. januara 1929. godine, ukida Vidovdanski ustav i raspušta Narodnu skupštinu.

Nastupio je čas, kad između Naroda i Kralja ne može i ne sme više biti posrednika… Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od Moga nezaboravljenoga Oca, ostao i Moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodni rad u Državi. Žalosni razdori i događaji u Narodnoj Skupštini pokolebali su kod Naroda veru u korisnost te ustanove… Moja je sveta dužnost, da svim sredstvima čuvam Državno i Narodno Jedinstvo. I ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim do kraja. (odlomak kraljeve proklamacije od 6. januara 1929. godine)

Pritisci Francuske i Čehoslovačke, koje su bile prijateljske države, doprineli su da se ublaži diktatura i ponovo krene demokratskim putem. U septembru 1931. godine donet je Oktroisani ustav. Uvedeno je dvodomno Narodno predstavništvo koje se sastojalo od Senata i Narodne skupštine. Taj režim predstavljao je mešavnu lične vlasti i parlamentarizma.

U oktobru iste godine kralj menja naziv države u Kraljevina Jugoslavija i vrši reorganizaciju teritorije. Nasleđene istorijske pokrajine više nisu bile aktuelne, već je država bila podeljena na devet banovina. Cilj ovih promena bio je da se sprovede politika integralnog jugoslovenstva u koju je kralj verovao. On je čak svojim sinovima dao imena Petar, Tomislav i Andrej, vodeći pritom računa o popularnosti tih imena kod Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je tokom posete Francuskoj u Marselju 1934. godine. Bio je u automobilu sa francuskim ministrom inostranih poslova koji je takođe nastradao tom prilikom. Sahranjen je na Oplencu.

close
Aleksandar I Karađorđević - kralj ujedinitelj 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.