Anoreksija i bulimija

Ispitivanja su pokazala da oko 70 odsto adolescentkinja sebe smatraju debelim, 11 odsto izaziva povraćanje nakon obroka, pet odsto zloupotrebljava laksative. Ova dva poremećaja uzimanja hrane su blisko povezana. Mnogi pacijenti koji imaju anoreksiju su prethodno bolovali od bulimije i obrnuto. Suštinska razlika je telesna masa: anoreksične osobe imaju značajno ispod normalne telesne mase, dok su osobe koje pate od bulimije normalno ili prekomerno uhranjene.

Anoreksija počinje običnom dijetom, pa kako se vremenom gubitak težine povećava, raste strah od ponovnog gojenja, dijete postaju striktnije. Anoreksični pacijenti imaju iskrivljenu sliku o svom izgledu i iako mršavi oni veruju da je neki deo njihovog tela ili telo u celini debelo. Takođe, oni imaju intenzivan strah od gojenja. Postoje dva podtipa anoreksije „restriktivni“ tip kod koga se gubitak telesne težine održava primarno smanjenjem kalorijskog unosa i preteranim vežbanjem i podtip „prejedanja/pročišćavanja“ kod koga osoba primenjuje naviku prejedanja i čišćenja tj namernog izazivanja povraćanja, zloupotrebu laksativa, diuretika, klizmi. Takođe, anoreksične osobe su zaokupljene hranom, opsednuto zbrajaju kalorije i obično pate od zatvora, hronične nesanice i stalnog nedostatka energije. Vremenom dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa i prestanka menstruacije.

Bulimija tipično nastaje za vreme ili nakon epizode dijete, često je udružena sa depresijom. Osobe koje pate od bulimije imaju ponavljane epizode prejedanja koje se karakterišu nedostatkom kontrole za vreme uzimanja hrane – tj. osećajem da ne može da prestane da jede ili nema kontrolu šta i koliko jede. Za vreme napada pacijenti uzimaju npr. velike količine slatkiša sa visokim sadržajem masti i obično nakon toga sledi namerno povraćanje i zloupotreba laksativa. Tipično za bulimiju je i to da se osobe stide takvog ponašanja i to obično kriju od okoline. Posledice koje bulimija izazivaju su problemi sa želucem i pankreasom, štitastom žlezdom. Čestim povraćanjem troše se voda i kalijum što može izazvati poremećaj rada srca, grčenje mišića, pa čak i oduzetost. U težim slučajevima može doći i do smrti. Oba poremećaja zahtevaju ozbiljan pristup i lečenje. U lečenju se primenjuje psihoterapija.

Dom zdravlja „Dijagnostika“ Beograd