Apatin (1): Svet podunavskih Nemaca 1Foto:Kristijan Eker

Ulica Srpskih vladara u Apatinu, prostrana je i okružena jednospratnim kućama koje se kriju iza drvoreda čije su grane još uvek gole. Tu i tamo proviruje poneki zeleni pupoljak, kako bi najavio proleće.

Kao i svi urbani centri Vojvodine, i Apatin ima pravilnu strukturu koju karakterišu okomite ulice.

Ulica Srpskih vladara je pešačka zona, stoga se na manje od stotinu metara nalazi veoma prometna Ulica Tucović, koja povezuje gradove Sombor i Novi Sad.

Apatin odmah iznenađuje svakog ko dođe sa istoka, odnosno iz Panonske nizije, iz Beograda ili Mađarske, iz Sombora ili Vrbasa.

Pregršt kuća prekida monotoniju preoranih polja, iza čijih dvorišta se skriva Ulica Tucović i odjednom se nazire centar, sa svojom baroknom katoličkom crkvom, muzičkom školom i elegantnom kućom, sazidanom od crvene cigle, industrijalca Johana Majera.

Kad se stigne do korza, gubi se osećaj za vreme i prostor: samo do pre nekoliko minuta pružala se periferija, neasfaltirani putevi i polja koja isparavaju u prvoj toplini marta, a po kojima trče uplašeni zečevi i lutaju psi lutalice.

U kafićima sede jako našminkane devojke i ljudi koji telefoniraju. Retki jutarnji prolaznici žure ka Gradskoj kući ili se gube u ulicama koje se granaju iz korza, među socijalističkim zgradama iza kojih se stiskaju kuće sa kosim krovovima i crepom prekrivenim mahovinom.

Dovoljno je proći jednom od ovih uličica, u kojima se uveče oseti miris uglja i izgorelog drveta, čiji dim se uvlači u jakne i kosu, kako bi se stiglo do Dunava. Reka teče impresivno, ravnodušno, izbrazdana velikim lađama i teretnim brodovima, koji plove iz Crnog mora ka Austriji.

Preko reke je već Hrvatska: državna granica je zapravo nedefinisana i prati tok Dunava od pre dvesto godina.

To je ona granica koja je zapisana u katastarskim knjigama u Beču, zbog čega neka područja koja bi trebalo da se nalaze u Srbiji su u Hrvatskoj, i obrnuto.

Vlade Beograda i Zagreba se radije ne bave tim pitanjem, ali bi sporna teritorija mogla dovesti jednog dana do ozbiljnih tenzija i možda čak i novih ratova.

U mirnoj ulici, na nekoliko stotina metara od Dunava, gde se ulica račva kako bi smestila zelenu površinu koja se koristi kao groblje, pored jedne crkve u neobaroknom stilu, nalazi se jedna elegantna jednospratna kuća sa olukom, koji viri iz krova kako bi provodio kišnicu preko ciglenog pločnika koji prolazi duž kuća.

Bila je to parohijska kuća, ona u kojoj je živeo sveštenik obližnje katoličke crkve. U zgradi u kojoj je živeo katolički sveštenik Adam Berenc, danas se nalazi istoimeno udruženje i Muzej podunavskih Nemaca, osnovan 2001. godine, sa ciljem prevazilaženja predrasuda koje i dalje postoje o podunavskim Nemcima i spašavanja njihove zaostavštine.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Apatin (1): Svet podunavskih Nemaca”

  1. Apatin već 30 godina nema nijednu ulicu bez asfalta. Pisac se malo zaneo, a nije baš mnogo rekao o gradu , njegovoj prošlosti i sadašnjosti.

  2. Tekst je u u redu, samo ulica se zove Dimitrija Tucovića, a ne samo Tucovića (dva puta u tekstu)

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.