Najzad se plan ostvario pretposlednjeg vikenda marta. Najkraćim putem preko Osijeka i Vukovara, veća ekspedicija na čelu sa veštom i smirenom Anom Ječmenicom, stigla je u južni deo Mađarske.

Fama o neprijatnom mirisu u samoj banji je prenaduvana. Usnula i spora sa ljubaznim žiteljima koji i bez poznavanja stranih jezika osim po malo nemačkog i ex Yu, uspevaju da ispune sve želje. Lekovita sumporna voda, sa snažnim dejstvom na kožu izvire sa dubine od 50-70 metara a temperatura u mnogim bazenima je od 32 do 38 stepeni celzijusa. Ne treba preterivati sa dužim boravkom u termalnim bazenima. Skoro dva veka postojanja i kombinacija socrealističkog i modernog stila pokazuje da ovaj spa centar ima lepu budućnost.

U samom kompleksu i ako je skoro hiljadu ljudi nije gužva. Svako ima svoj kutak i mir. Nije u pitanju „stampedo spa“ koji sam ima prilike da vidim u nekim drugim banjama. U saunama i turskom kupatilu koji se nalaze na drugom spratu zatvorenog dela uvek ima mesta a po tri sauna seanse (aroma, voćna i neke druge) su besplatne, samo treba biti brz i sačekati broj za jedno od 15 mesta.

Restorani nude jako ukusnu hranu i razna vina ove oblasti koja je inače najpoznatija po kvalitetu i nagradama. Svakako za mali novac dobićete stona vina iz plastičnih balona a ona sa nagradama međunarodnih festivala morate platiti malo ozbiljnije. Posle snažnog obroka treba izbeći velike temperature ali zato ima dosta kutaka sa ležaljkama u više nivoa unutra i vani za sunčanje.

Krećemo nazad preko malog prelaza na Dravi ka Hrvatskoj, koji je u blizini Harkanja. Svakako bi prijalo bar nedelju dana na ovom arealu bez obzira na budistički mir i nedostatak „ludog provoda“. Osvrćem se nostalgično ka potoku koji isparava pored ulice i setih misli dragog filozofa i savremenika: „Nostalgičnim me čine ljudi a ne mesta“. Svakako nekim mestima se vredi vratiti i obnoviti uživanje. Ovo je jedno od njih.

Povezani tekstovi