Iako su istraživanja usled nedostatka finansijskih sredstava trajala mnogo kraće nego obično, tokom dve nedelje nastavljena je saradnja između arheologa iz Muzeja Vojvodine i njihovih kolega sa Kristijan Albrehts univerziteta iz Kila, koja traje od početka istraživanja na Borđošu, od aprila 2014. godine, potvrdila je Tijana Stanković Pešterac, pomoćnik direktora Muzeja Vojvodine i rukovodilac projekta „Borđoš“: „Naše kolege sa kilskog univerziteta su opet bile prisutne, a ovog puta su sa sobom dovele ekipu koja pripada naukama koje su vrlo važne za arheologiju. U pitanju su geo-nauke, odnosno geoarheologija i geomorfologija, koje nam pomažu da otkrijemo veoma važne stvari o prošlosti i uopšte o životu samog stanovništva na lokalitetu Borđoš od pre 7.000 godina.

Ono što je zanimljivo jeste da smo ove godine došli do kraja, u smislu da smo istražili kulturni sloj do tri metra dubine i taj profil zaista deluje impozantno. On nam govori o kontinuitetu života na ovom mestu. Ono što je interesantno i suštinski važno za ovaj lokalitet jeste da se ne radi samo o neolitu, već i o životu u različitim kasnijim periodima. Recimo, ove godine smo imali dosta otkrivenih staklenih posuda, odnosno bočica koje verovatno pripadaju kraju 19. veka, tako da se očigledno ovde živelo i tada. Znamo iz istorijata Borđoša da se on pominje i kao naseljeno mesto u 13. veku, a posle toga je više puta uništavan i spaljivan. Mi baš i ne volimo mnogo kada nam je neolitski sloj uništen, ali na svu sreću nije mnogo, tako da ćemo moći još mnogo toga da otrkijemo u našim narednim kampanjama.“

Prema rečima Tijane Stanković Pešterac nastavak istraživanja je planiran za sledeće leto, ali glavni fokus naredne godine će biti na publikaciji dosadašnjih ozbiljnih naučnih rezultata koji su dobijeni saradnjom stručnjaka različitih profila, a koja će pružiti lepu priču o ovom vrednom i značajnom arheološkom nalazištu, piše u saopštenju za medije.

Od najlepših ovogodišnjih nalaza Stanković Pešterac izdvaja dva – deo žrtvenika i komad keramike sa ukrasima: „Najlepši komad koji smo otkrili ove godine je donji deo jednog žrtvenika. To su specifični predmeti kultne namene, a dosta je žrtvenika tog tipa i sa različitim dekoracijama i bojama bilo u vinčanskoj kulturi. No, ovaj pripada potiskoj kulturi koja je zastupljena na ovom lokalitetu, a to znamo jer ima specifične ureze. Iz tih detalja možemo da otkrijemo nešto informacija o tadašnjem odevanju, ali vrlo malo, samo fragment. U ovom slučaju se radi o nekakvim pantalonama, pa je komad zaista jako zanimljiv. A što se tiče drugog predmeta, u pitanju je komad keramike koji isto govori o potiskoj kulturi, u kojoj su imali izuzetno specifične načine ukrašavanja keramike urezivanjem i geometrijske motive.“

Martin Furholt, docent na Institutu za praistoriju i ranu istoriju Kristijan Albrehts univerziteta u Kilu, sada je već redovan učesnik istraživanja na Borđošu. Šta za njega ovo arheološko nalazište predstavlja, Martin objašnjava: „Borđoš je lokalitet iz kasnog neolita, datiran na oko 5.000 godina pre nove ere, a meni je izuzetno interesantan jer predstavlja jednu od ranih naseobina, kada su ljudi tek počeli da grade veće zajednice. Još uvek nije potpuno jasno kako su ovi ljudi, koji su bili raštrkani, počeli da se udružuju i okupljaju i kakva društva su zapravo stvarali, odnosno na koje načine su ta društva bila organizovana. Sve su to pitanja na koja pokušavamo da damo odgovore iskopavajući na različitim lokacijama na Borđošu. Ove godine izabrali smo malo brdo gde smo mislili da bismo mogli naći izuzetne nalaze.

Iskopali smo sondu gde se mogu videti slojevi i gde pretpostavljamo da se nalazi kuća iz ovog perioda. Moj posao je bio da nadgledam radove na iskopini zajedno sa mojim kolegama iz Srbije i kolegama geoarheolozima gde pokušavamo zapravo da razumemo da li je ovo brdo prirodno i koliko je neolitsko naselje doprinelo rastu istog. Očigledno je da su u pitanju oba slučaja.“

U dosadašnjim istraživanjima nemačko-srpski tim arheologa i stručnjaka došao je do niza interesantnih nalaza među kojima su različite figurine, kašika od pečene gline, keramički ćupovi i slično, ali i do zanimljivih zaključaka koji puput slagalice omogućavaju da se rekonstruiše život ljudi na ovom prostoru još od perioda praistorije.