Foto: Lična arhiva/www.bnr.bg

Uprkos tome, još nije utvrđeno kada su ona nastala i čemu su služila: da li potiču iz doba Tračana ili ranijeg perioda, da li su ih isklesali kako bi ih koristili za izvođenje verskih rituala ili su možda služili kao obeležje, samo su neka od pitanja koja još uvek čekaju odgovore. Sudeći po mestima na kojima se ova udubljenja nalaze – a naime, često su to teško pristupačni tereni, možemo zaključiti da su ona bila od posebnog značaja za naše pretke i oni su se trudili da ih sačuvaju. Verovatno je reč o nekom kultnom verovanju o prelasku u drugi svet, smatra Hristo Todev, koji je po zanimanju ekonomski analitičar, a po pozivu – alpinista i istraživač. Hristo već godinama obilazi divlja i netaknuta mesta u istočnim Rodopima, fotografiše, mapira i istražuje udubljenja u stenama, koja, po njemu, potiču iz perioda pre Tračana, tačnije iz eneolita. „Do sada sam pronašao 3.600 udubljenja. Mislim da ima još oko dva odsto neotkrivenih“, kaže Hristo. Slična udubljenja su isklesana i u teško pristupačnim stenama visokim 50 metara, u blizini sela Daždovnica, oblast Krdžali. Ali šta zapravo predstavljaju ova udubljenja?

„Savršeno udubljenje je u obliku trapeza, visina mu je oko 70 do 80 sentimetara, duboko je i izuzetno dobro oblikovano, objašnjava Hristo Todev. „Mnogi istraživači razmišljaju o tome da li je ovaj oblik imao samo simbolično značenje ili su oni koji su isklesali ova trapezoidna udubljenja tražili i neka akustična ili energetska svojstva.“

Na jednoj od stena u kultnom kompleksu je Hristo Todev otkrio lik devojke, verovatno isklesan ljudskom rukom. I to nije jedina misterija:

„Primetio sam da se neposredno ispod lika devojke, na visini od 20 metara, nalazi prostorija u steni, za koju se, takođe, pretpostavlja da je dodatno obrađena i oblikovana. U prostoriju se ulazi sa zadnje strane. Reč je o velikom stenovitom kompleksu koji obuhvata površinu od 1,5 km, a pun je trapezoidnih udubljenja i posebno oblikovanih jamica. Baš mi je zanimljivo da vidim da li je ova prostorija povezana sa jednom drugom stenom visokom oko 40 m koja se nalazi na susednom obronku.“

U prirodnom procepu visokom oko 10 metara, čija širina (na najširem delu) doseže dva metra, u steni preko puta, Todev je otkrio tragove ljudske ruke iz prošlosti. Svetlost koja prolazi kroz ovaj prirodni „prozor“ u steni, u različitim mesecima, pada na stenovit kompleks sa likom devojke. „Kada sam utvrdio koordinate, uz dodatna merenja i proračune, konstatovao sam da je velika verovatnoća da 21. decembra – najkraćeg dana u godini, sunčevi zraci koji prolaze kroz prozor u steni obasjaju prostoriju u steni u sklopu kompleksa kod Daždovnice. To se verovatno dešava u 16.27 sati ili tridesetak minuta pre zalaska sunca.“

Ovo je Hrista Todeva podstaklo da pomenuti kompleks razmotri i kao objekat koji nam mnogo toga otkriva o astronomskim veštinama i znanjima nekadašnjih ljudi.

Prevod: Ajtjan Delihjuseinova. Tekst je objavljen na sajtu www.bnr.bg