„Čika Mita“ u tri istorijska života

„U vranjskoj se okolini
ukrštaju različite osobine našega jezika i uopšte
celoga života narodnoga“
Dr Jovan Hadži
Vasiljević
Istinski iskreno i sa poštovanjem – mada Vranjanci, pogotovu mladi to ne znaju, ali prepoznaju – u centru središnje opštine juga Srbije nalazi se spomenik srpskim ratnicima koji su 31. januara 1878. oslobodili grad od okupacije Otomanske imperije. General Jovan Belimarković u žestokoj borbi uspeo je da, kako istorija beleži, uz nemale žrtve donese slobodu u grad u kome je turska vlast trajala čak 443 godine. Tada su u u borbi poginula 122 srpska vojnika i 115 dobrovoljaca. General Belimarković je prvi počasni građanin Vranja. Poslednjeg dana januara ove godine Vranje je proslavilo vek i trideset godina od oslobođenja.
U ovom vremenu tačno vek i pet godina, u Vranju stoji spomenik ispred zgrade lokalnog parlamenta i načelstva, koji građani prepoznaju kao „Čika Mitu“. Autorsko delo vajara Simeona Roksandića, otkriveno je 7. maja 1903, dvadeset dva dana pre nego što će biti ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i Draga Mašin. Sasvim precizno: spomenik je tri puta rušen i tri puta postavljan. Premijerno 1903, pa onda 1929. i 1946.
Kako u knjizi „Tragovi istorije“ navodi novinarka Nela Dimitrijević, najpre se u ateljeu vajara Roksandića skulptura od ilovače bukvalno preko noći srušila. To nije zasmetalo umetniku da ponovo prione na posao i ponovo u ilovači napravi skulpturu srpskog vojnika sa zastavom uzdignutom u desnoj ruci i puškom ostragušom, sa bajonetom, u levoj.
Drugi put spomenik „Čika Miti“iz centra pred zgradom hotela, suda i načelstva pao je s postamenta kada su ga krajem oktobra 1915. u Prvom svetskom ratu bugarski vojnici svalili, natovarili na zapregu i s njime krenuli put Niša. Istorija govori da je spomenik stigao do Grdelice gde mu se gubi svaki trag. Vranje je u prvom ratu od bugarske okupacije oslobođeno 4. oktobra 1918. Vranjanci su počeli da sakupljaju dobrovoljne priloge kako bi se u bronzi mogla izliti nova skulptura srpskog vojnika. Uključujući i pomoć vlasti sakupljeno je oko sto hiljada tadašnjih dinara, od čega je moglo da se kupi oko pet hiljada napoleondora u zlatu. Tako je vajar Roksandić još jednom morao da prione na posao i napravi novu bistu srpskog vojnika, treću po redu. Proces livenja u bronzi se odužio zbog besparice, pa je spomenik postavljen na Vidovdan, 28. juna 1929. Vajar Simeon Roksandić nije dočekao da po treći put vidi vojnika na postamentu jer je umro 1924.
U Drugom svetskom ratu u Vranje su 9. aprila 1941. ušli Nemci. Kada je čitav jug Srbije pao pod okupatorsku nadležnost Bugara, ponovo se na meti našao „Čika Mita“. Desilo se to 20. oktobra 1941. noću. Spomenik je lancima vezan za tenk i oboren. U ilegalnoj akciji grupa Vranjanaca je preko noći bronzanu bistu prebacila na skrovito mesto iza zgrade Pašinog konaka kod Haremluka. Spomenik je prekriven drvima sačekao oslobođenje Vranja 7. septembra 1944. Vraćen je na postament 1946. „Čika Mita“ je ostao bez leve ruke u kojoj se nalazila puška ostraguša sa bajonetom. I danas stoji na istom mestu, bez jedne ruke i puške, kao metafora istorijskog trajanja i putovanja kroz vreme.
Hroničari beleže i anegdotu kako je spomenik Oslobodiocima Vranja od Turaka dobio simbolični naziv „Čika Mita“. Po tom predanju u kasarni Prvi pešadijski puk „Knjaza Miloša Velikog“ u Vranju služio je čovek sa brkovima, čiji lik neodoljivo podsećao na bronzanog vojnika. Vojniku je ime bilo Mita, ali su ga kolege zvali „Čika Mita“. Tako je i spomenik dobio ime.
Burna istorijska vremena, kao kakva meteorologija godišnjih doba, pomešana različitošću realnosti, ponosa, prkosa suprotstavljenog mržnji, prelomila su se kroz sudbinu jednog umetničkog dela. Tek onoliko, i s pravom merom da se lakše spoznaju sva iskušenja kroz koja su prolazili ljudi u regionu juga Srbije.