Foto: Pixabay/PollyDotJedna od najzanimljivijih činjenica ljudima koji nisu upoznati sa filozofijom veganstva jeste da vegani ne jedu med. Ovo je sasvim razumljivo, jer naše kulturološko podneblje percipira med kao „posnu” i „zdravu” namirnicu. S obzirom na to da su pčele insekti, ljudima je vrlo teško da se s njima povežu i osete empatiju.
Zbog čega je industrija meda problematična?
Sa etičkog aspekta je jasno da je pogrešno otimanje nečega što nam ne pripada i nije potrebno za očuvanje života, pritom od slabijih od sebe i onih koji nam ne mogu dati saglasnost. Iza konzumiranja meda stoji niz moralno neprihvatljivih dela.
Prvo u nizu je nasilna oplodnja – pčelari gnječe trutove do smrti da bi iz njih iscedili spermu, koju onda nasilno ubrizgaju u maticu. Matici se takođe seku krila iz nekoliko razloga: kako bi je sprečili da pobegne (postoji opasnost da je ostale pčele prate), kako bi je lakše identifikovali ako treba da je ubiju i, najvažnije, da ne dođe do takozvanog rojenja, pri kome se jedna kolonija podeli u dve ili više manjih.
To je pčelarima, naravno, loše za biznis, jer ako do toga dođe, pčele stvaraju manje meda.
Često čitave kolonije budu iz banalnih razloga ubijene na najbrutalniji način. Razlozi mogu biti zima, to što se pčelarima ne sviđa kako se ponašaju, jer su se razbolele i lečenje je skupo ili nepraktično, ili prosto zato što su im postale „neupotrebljive“.
Način na koji pčelari ubijaju pčele najčešće su krajnje brutalni: pale ih žive, gnječe, ostavljaju u kesama na suncu da se uguše i sprže do smrti, truju ih ugljen-dioksidom. Nakon nemilosrdnog mrcvarenja, iskorišćene do poslednje kapi, čeka ih još gora smrt.
Osim toga, med je pčelina hrana za potomstvo i zimski period kada su polja gola i nema cveća i nektara. Čak dvanaest pčela radilica je potrebno da radi celog svog života da bi se proizvela jedna kašičica meda.
Dvanaest robova za jednu jedinu kašičicu koja nestane olako i bez traga u čaju osobe koja ni ne pomisli na ove žrtve. Ako ih pčelari ne ubiju kada dođe zima, umesto meda, koji im ukradu, daju im maltene bezvrednu zamenu – šećerni sirup, siromašan i prilično neadekvatan da obezbedi sve nutrijente koji su pčelama neophodni.
Osim etičkog aspekta, važno je istaći i katastrofalne posledice ove industrije po planetu i ekosistem.
Jasno je da su pčele ugrožena vrsta i na putu istrebljenja. Kada ovo kažemo, mislimo na divlje pčele. Medonosne pčele su dobri oprašivači, ali ne pariraju divljim pčelama (1 divlja pčela opraši koliko 120 medonosnih).
Štaviše, ne samo da im ne pariraju, već ih i direktno ugrožavaju. Naime, medonosne pčele, skupljajući nektar, uzimaju hranu divljim pčelama koje u nestašici divljeg cveća neminovno nestaju.
Nestanak pčela predstavljaće jedan od najvećih izazova za čovečanstvo, jer neće postojati bića koja oprašuju 80% biljaka koje koristimo u ishrani. Direktno zavisimo od njih. Osim toga, medonosne pčele šire i parazite i zaraze na populacije divljih pčela, koje zbog toga umiru.
Industrija meda je, pored svega navedenog, takođe nepotrebna, jer danas postoje najrazličitije alternative (agavin, javorov, pirinčani sirup, melasa, malteks, med od maslačka i dr.). Iako zvuči dramatično, kupovina meda je smrtna presuda za divlje pčele, velike delove ekosistema i, na kraju krajeva, za nas same.
Srećom, rešenje je prilično jednostavno – (svaki) sledeći put kada odete u kupovinu, ne kupujte med.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
