Da li znate čemu može da posluži rupa na otvaraču limenke? 1Foto: pixabay/gepharts3d

Za limenke iz kakvih danas pijemo zaslužan je američki inženjer Ermal K. Frejz, koji je 1963. godine patentirao svoju ideju, danas poznatu kao otvaranje na povlačenje.

Pre njegovog izuma limenke sa napitcima su se otvarale posebnim otvaračem koji je on jednog dana 1959. godine zaboravio kod kuće, pa se jedva snašao. Tada mu je sinulo da bi trebalo da se otvaraju jednostavnije, a ne da zavismo od zasebnog otvarača. I uspeo je u tome.

Rupa na otvaraču limenke soka može da posluži za držanje slamke na mestu čime je ispijanje tečnosti lakše. Bolje je sok iz limenke popiti pomoću slamke nego priljubiti usta direktno na nju.

Naime, otvor za ispijanje na limenci može biti jako prljav, prepun bakterija i virusa, jer ko zna kuda je ta limenka sve prošla dok nije dospela u vaše ruke.

Pogledajte kako možete da stavite slamku u otvor otvarača na limenci:

Prve slamke bile su od trske

Slamke su još davno, pre više od 6000 godina, koristili stari Sumerci kada su zajedno ispijali piće iz zajedničke posude. Njihove slamke bile su dugačke i sačinjene od trske.

Za sličan dizajn kakav poznajemo danas zaslužan je Amerikanac Marvin Čester Stoun. Najpre je eksperimentisao jednom vrstom trave, ali ta slamka je bila nestabilna i ostavljala je ukus trave u piću i talog. Potom je u ruke uzeo papir, zapravo traku papira kojom bi obmotao i oblepio olovku, a zatim je izvukao.

Ali, i tu je postojao problem jer papir i tečnost ne idu zajedno, pa je papirnatu slamku dodatno obložio papirom. Ideju je patentirao 1888. godine i krenuo s proizvodnjom. Slamčice su bile dugačke 22 centimetra.

Izvor: 24sata.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.