Demencija može da se uspori flavanolima, pokazuje novo istraživanje: U kojoj hrani se nalaze i koja doza je preporučena

Demencija može da se uspori flavomidima.

Iako demencija, frontotemporalna demencija i kognitivni pad mogu nastati zbog različitih faktora, kao što su genetika, postoje mnoga istraživanja koja ukazuju na to da određene svakodnevne navike imaju veliki uticaj na zdravlje mozga. Vežbanje – čak i ako je to samo šetnja – može napraviti veliku razliku, kao i mentalna stimulacija i, naravno, konzumiranje zdrave ishrane. Zahvaljujući nedavnom istraživanju, određeni set namirnica povezan je sa borbenjem protiv demencije i kognitivnog opadanja, piše Healthy.com.

Istraživanje objavljeno u novembru 2022. u recenziranom časopisu Neurology, otkrilo je da osobe koje konzumiraju ishranu bogatu flavanolima mogu usporiti brzinu kognitivnog opadanja. Da bi došli do ovog zaključka, istraživači su podelili 961 odraslih osoba sa prosečnom starošću od 81 godine u pet grupa, na osnovu njihovog unosa flavanola. Najniža grupa je prosečno unosila oko pet miligrama flavanola dnevno, dok je najviša grupa prosečno unosila 15 miligrama.

Nakon što su prilagodili druge faktore povezane sa kognitivnim opadanjem kao što su starost, pol i pušenje, studija je zaključila da je grupa sa najvećim unosom flavanola imala veći pad u zaštiti od demencije u poređenju sa drugim grupama. Istraživači navode da je veza verovatno posledica antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava koja flavanoli poseduju.

Šta su flavanoli?

Flavanoli, poznati i kao flavan-3-oli, su set antioksidativnih jedinjenja koja se nalaze u biljnoj hrani i pićima. Ovi antioksidansi su poznati po smanjenju upale u telu – što je više puta dokazano da pokreće nekoliko hroničnih bolesti – dok flavanoli takođe smanjuju oksidativni stres, što može dalje oštetiti telo.

„Flavanoli imaju antioksidativna svojstva“, kaže Loren Manaker, MS, RDN, LDN, CLEC, CPT sa sedištem u Čarlstonu, Južna Karolina.

„Oksidativni stres koji se prirodno može javiti zbog izbora životnog stila i uticaja okoline, tokom vremena može negativno uticati na zdravlje mozga. Flavanoli sa antioksidativnim svojstvima mogu pomoći u borbi protiv oksidativnog stresa i time podržati zdravlje mozga.“

Jedan glavni efekat hodanja na vaš rizik od demencije, pokazuje istraživanje.

Kako hrana bogata flavanolima može usporiti kognitivni pad

Njujorški biohemičar Mark Milstejn, autor knjige „The Age-Proof Brain„, ističe da oksidacija i upala mogu oštetiti moždane ćelije. To može dovesti do disfunkcije mozga i, na kraju, gubitka memorije. Antiinflamatorna i antioksidativna svojstva flavanola mogu pomoći u borbi protiv oba, jer štite nervne ćelije i mozak.

Dr Milstajn ističe da ovo nije prvi put da istraživanja prave vezu između flavanola i kognitivnog opadanja. „Da, ovo Istraživanje je u skladu sa nekoliko studija koje sugerišu da su flavanoli korisni za zdravlje mozga“, kaže on. On takođe ukazuje na drugo istraživanje iz 2020. godine, objavljeno u „The American Journal of Clinical Nutrition“, koje je pokazalo da dugoročni unos hrane bogate flavanolima smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Raniji pregled iz 2009. godine u časopisu „Genes & Nutrition“ doneo je isti zaključak, pokazujući kako hrana bogata flavanolima može ograničiti neurodegeneraciju i sprečiti ili obrnuti kognitivni pad.

Pored svojih antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava, flavanoli takođe štite glavu povećanjem dotoka krvi do moždanih ćelija. „Ovi nutrijenti šalju signale da se više kiseonika unese u moždane ćelije“, kaže dr. Milstajn. „Kiseonik je gorivo za moždane ćelije.“

Demencija i flavanoli

Iako usporavanje kognitivnog opadanja može biti dovoljan razlog za dodavanje više hrane bogate flavanolima u svoju ishranu, kako Manaker tako i dr Milstajn ističu i druge načine na koje ove namirnice mogu koristiti važnim funkcijama koje su ključne za vaše zdravlje. „Flavanoli ne samo da podržavaju zdravlje mozga, podaci takođe sugerišu da unos može biti povezan sa mnogim koristima za zdravlje srca, uključujući zdrav krvni pritisak i zdrav holesterol“, kaže Manaker.

Američko udruženje za srce podržava ovo, jer sve više istraživanja pokazuje da mnoge nutricionističke prakse koje su dobre za zdravlje srca često su dobre i za mozak. Ishrana bogata flavanolima ključna je za oboje. Zašto je ova veza? „Vidimo da je zdravlje srca ključno za zdravlje mozga, jer je srce odgovorno za snabdevanje mozga kiseonikom“, kaže dr Milstajn. „Stoga, namirnice koje promovišu zdravlje srca takođe su ključne za mozak.“

Dr Milstajn takođe povezuje unos flavanola sa poboljšanim zdravljem creva, što je ključno za održavanje zdravog mozga. „Upala može početi u crevima i proširiti se do mozga“, kaže on. „Ovi antiinflamatorni flavanoli mogu smanjiti upalu u crevima i tako zaštititi mozak.“

Manaker takođe ukazuje da neka istraživanja čak pokazuju načine na koje flavanoli – posebno oni konzumirani iz kakaa – mogu poboljšati zdravlje kože pozitivno utičući na elastičnost kože i sprečavajući bore, prema istraživanju iz 2016. godine objavljenom u časopisu „The Journal of Nutrition“.

Praktikovanje ovog osećaja zapravo može da vam pomogne da duže živite, kaže neurolog.

Namirnice bogate flavanolima koje možete dodati u svoju ishranu

Šta tačno čini 15 miligrama flavanola dnevno? Zapravo, vrlo je jednostavno dobiti to iz svojih obroka. Na primer, jedna šolja tamnog lisnatog povrća – poput kelja ili rukole – zapravo sadrži tu tačnu količinu.

Neki od najmoćnijih izvora flavanola dolaze iz čaja (preko 100 miligrama po šolji crnog ili zelenog čaja), kakaa (između 100 do 2.000 miligrama po tabli tamne čokolade od tri unce), kao i mnogih voća i povrća.

„Ljudi mogu uživati u namirnicama i pićima poput 100% soka od narandže, pravog čaja, jabuka, kelja, bobica i paradajza da bi uključili ovu važnu komponentu u svoju ishranu“, kaže ona. Ona dodaje da luk, spanać i špargla predstavljaju moćne izvore flavanola koji mogu poboljšati zdravstveni faktor vaših obroka.