Foto: Privatna arhivaPolazak iz Jovanovca u 9 sati i 20 minuta. Stigo u Lapovo u 10 časova i 40 minuta. Dolazak u Niš u 12 sati i 20 minuta. I najveća putovanja počinju prvim koracima. A Milentije Vučetić, hadžija iz šumadijskog sela Cvetojevac zabeležio je svaki korak na svom pokloničkom putovanju u Svetu zemlju 1930. godine.
Milentije Vučetić (1868 – 1951) boravio je na hadžiluku od 4. do 30. aprila u Svetoj zemlji. Iza njega, kao trajna uspomena ostao je dnevnik vođen krupnim kvrgavim rukopisom u maloj beležnici na 103 strane.
– Deda je zabeležio sve detalje sa svog pokloničkog putovanja, od polaska sa železničke stanice u obližnjem Jovanovcu pa do povratka iz Jerusalima. U njemu je navodio sva sveta mesta na kojima je bio od 4. do 30. aprila te 1930. godine uz objašnjena ali i pisao o brojnim biblijskim događajima i predanjima koja su se po Svetom pismu dešavala na mestima gde je boravio i obilazio, kaže pisac Bratislav Milanović, unuk hadžije Milentija koju u svojoj porodičnoj kući čuva uspomene i zaostavštinu sa velikog predačkog pokloničkog putešestvija.
Po Milanovićevim rečima deda Milentije je učestvovao u osnivanju Hrišćanske zajednice između dva svetska rata čiji je pokretač bio vladika Nikolaj Velimirović. Velimirović je i organizovao pokoničko putovanje u Svetu zemlju 1930. godine. U grupi od 25 hodočasnika – „poklonika Groba Gospodnjeg” kako je u dnevniku naveo bio je i Milentije Vučetić.
A, po dnevničkim zabeleškama put je budućeg hadžiju vodio i dalje vozom preko Skoplja do Đevđelije gde je zapisao – kako stigosmo, odosmo odmah u crkvu. Milentije podrobno opisuje pansione, smeštaje, konačišta na putu do Svete zemlje, kao i vozove, lađe, luke, drumove kojima prolazi na putešestviju do Svete zemlje.
Iz Soluna vozom u stižu u Atinu koju opisuje kao „staru varoš”. U Pireju odmah se ukrcaše u lađu. Plovili su za Kipar dva dana – „putovali vazdan” i dospeli u pristanište Darnak. Tu su obišli Crkvu Svetog Lazara koga je Gospod vaskrsao iz mrtvih i videli njegove mošti i obišli Crkvu Presvete Bogorodice. U dnevniku podrobno iznosi i životopis episkopa kiparskog Spiridona Trimifuntskog.
Pelcovali smo se na lađi u Kipru pre odlaska u Svetu zemlju pa plovili Jegejskim i Sredozemnim morem, nastavlja on.
U Jafu su uplovili 14. aprila – odatle čunovima na kopno, obišli crkve Svetog Đorđa i rusku apostola Petra i grobnicu device Tevite, pedantno beleži on.
– Odatle krenemo autima za Jerusalim. Do Jerusalima ima 70 kilometara i stigli smo za dva sata. Poklonismo se Gospodu i prenoćili na uskršnji utorak u crkvenom konaku, nastavlja Milentije.
Da bi dobio zvanje hadžije morao je da obiđe sva sveta mesta na kojima je Gospod boravio i pohodio.
– Obišli smo sveto mesto, gde je Gospod šiban i vezivan, i metnut mu trnov venac na glavu. Tu smo se poklonili, pa onda celivasmo mesto gde je zakivan na krst. Pa onda videsmo mesto Golgotu gde je uspravljen na krstu i tu smo se poklonili. Videsmo mesto gde je pukao kamen, razdvojio se i sada onako stoji onako zinut kada je Gospod izdahnuo. I tu smo se poklonili, stoji na stranci dnevnika od 15. aprila.
Poklonici obilaze mesto gde je Gospod skinut sa krsta i pomazan.
– Služba je počela u jedan sat po ponoći. Tu smo održali Službu tajne večere, završenu u tri sata po ponoći, pričestili se i osvanuli na Veliki četvrtak, zapisuje Milentije Vučetić.
Do detalja beleži riitualno pranje nogu na Veliki četvrtak.
– U 6 sati počeo je svet da se kupi u crkvenu avliju. Podignuta je jedna tribina, gde je predstavljena Tajna večere načinjena su 12 sedišta za 12 vladika koji su predstavljali apostole i jedno sedište za patrijarha jerusalimskog koji je predstavljao Gospoda. Svet se skupio od sviju narodnosti. Kad je bilo u 8 sati pojavila se jedna litija iz Gologote sa 8 prota i 8 kaluđera sa patrijarhom na čelu i đakonima, piše on dodajući da se uplalila lepeza sveća i odjeknula sva zvona.
Na narednim stranicima nastavlja svoju belešku:
– Uze patrijar bokal, usu vodu u umivaonik a dva kaluđera metnu mu peškir preko ramena i sad nasta pranje nogu. I već su svih 12 vladika bili izuli desnu cipelu kad kaluđer prinese lavor sa vodom i onda patrijarh sagne se, kleknu na jednu nogu i opra im noge i obrisa ubrusom. Tako kaluđer prenosi lavor a on pere i pere dok izredi svih 12 vladika, završava opis ovog ritualnog čina Milentije Vučetić.
Uoči velikog petka bili na službi u ruskoj crkvi pa onda otišli na Golgotu u ponoć, služba trajala tri sata.
Sledi dnevnička zabeleška za Veliku subotu i paljenje živorodnog ognja:
– U subotu otišli u crkvu u ponoć. Upaljena buktinja u ponoć na Grobu Gospodnjem. I kandila su se upalila, silni svet je bio i Božijom voljom niko ne izgore, fasciniran činom piše šumadijski hadžija.
Njihovoj pokloničkoj grupi na sam Uskrs ukazana je velika počast – bili su lični gosti jerusalimskog patrijara Damjana.
– Bio sam kod patrijarha jerusalimskog. Zvao nas je kod njegove kuće na posluženje i dao nam je po jednu ikonu i po dva jajeta, jezgrovit je u beleškama Milentije.
U dnevniku opisuje i druga mesta koja je obišao u Svetoj zemlji. U Hebronu je video drvo staro dve hiljade godina gde su se Gospodu javili anđeli, obišao Manstir Svetog Gerasima nedaleko od Mrtvog mora i posetio Crkvu svetog Đorđa koju je u Svetoj zemlji sazidao jedan naš kaluđer iz Prištine.
– U svojim zapisima posebnu pažnju obraća na brojne bibilijske motive. Očigledno je da je sve dobro razumeo i shvatio. Verovatno zato što je imao dobrog putovođu, zaključije danas posle skoro veka njegov potomak Bratislav Milanović.
Jedan od poslednjih datovanih zapisa u već iskrzaloj i izbledeloj sveščici mističan i zagonetan. Beleži obilazak Solomove pećine:
– Svuda su postavljeni stubovi da se tavan ne bi prolomio. Na toj pećini zidana je čitava varoš. To je čudo nad čudima ta Solomova pećina. Jedva smo se vratili sa fenjerima i svećama. Tu se kupe masoni u toj pećini na neko tajno rešavanje. Kupe se tri puta godišnje i niko ne zna zašto se tu kupe. Dolazi ih po 200 ljudi, završava on ovu nedorečenu belešku.
Na poslednjoj strani su kratki zapisi presedesmo 28. i 29. aprila dokoni čekajući na lađu pa polazimo za Kipra i Aleksandriju i završni 30. aprila napustismo Svetu zemlju.
Po povratku iz Jerusalima Milentije Vučić pokrenuo je narod u svom selu Cvetojevcu da se podigne crkva. Kao prvi predsednik crkvenog odbora dao je prilog od 40.000 dinara, što je tada „bila vrednost od 40 krava” zabeležila je ondašnja „Politika”. Hram Svetog Proroka Ilije sa kriptom u kojoj su mošti vojnika iz Velikog rata osveštan je 1939. godine. Baš u porti tog hrama na 60. godišnjicu od njegovog osvećenja izvedena je drama Bratislava Milanovića „Zadužbina grešnog hadžije” posvećena spomenu na deda Milentijev hadžiluk.
Ali tu se poklonički krug porodice Milanović iz Cvetojevca ne završava. Supruga pisca Milanovića Gordana, ćerka Jelisaveta i zet Viktor boravili su na pokloničkom putovanju u Svetoj zemlji 2007. godine. Samo za razliku od deda Milentija nisu išli „vozovima, lađama i autima” već avionom. Tradicija se nastavlja ne samo kada je put u pitanju već i njegov opis. Gordana Milanović po povratku iz Jerusalima objavila je knjigu „Dnevnik sa hadžiluka”.
Na koricama njenog dnevnika nalazi se centralni prizor paljenja živorodnog ognja iz litografije sa predstavama žitija Gospoda Isusa Hrista iz koju je 1930. godine doneo iz Svete zemlje deda njenog muža Milentije Vučetić i koja i danas, uz panoramu Jerusalima sa istog putešestvija stoji na vidnom mestu u njihovom domu u Cvetojevcu. Tako su se na koricama njenog dnevnika na jednom mestu „spojila i objedinila” posle skoro stoleća dva poklonička putešestvija. I beleške o njima.
Svuda zaostali pa i na groblju
Potomak hadžije Milentija pisac Bratislav Milanović, ističe da je deda na hadžiluku pored dokumentarnog zapisivanja, beležio i lične impresje, posebno zanimljive a ne samo faktografske podatke.
– Odosmo na autima na vojničko groblje solunsko. Tu ima od sviju država groblje. Sve zasebno. Tu smo održali parastos na čelu sa vladikom Nikolajem svima ratnicima Bog da im dušu prosti. Tu sam video kapelu englesk i francusku. I groblje je divno uređeno od sviju država samo je srpsko i rusko zaraslo u travu. Ali to nije nikakvo čudo, jer svuda smo zaostali pa i tu moramo zaostati, vispreno i iskreno je zabeležio ovaj Šumadinac na svom pokloničkom putovanju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
