Zato bi se moglo postaviti pitanje zbog čega lekari ne koriste terapiju placebom budući da je on sam po sebi supstanca koja nema dejstvo, pa samim tim ni nuspojave. Međutim, za lečenje je potrebno da pacijent bude informisan i saglasan sa postupkom tretmana. Ovo bi moglo izgledati drugačije kada bi pacijent znao da će biti „lečen” placebo lekovima. Da li će znanje o tome da lek nije pravi sprečiti njegovo dejstvo? Rezultati istraživanja Teda Kapčaka, profesora socijalne medicine na Harvardu, možda su i revolucionarni. Placebo efekat se uočava kad zdravstveno stanje pojedinca pokazuje znakove poboljšanja nakon primene lažne intervencije koja je predočena kao autentično lečenje. Placebo pokazuje kako je um sposoban da pokrene biohemijske promene u organizmu verujući u moć leka koji je neaktivna supstanca. Skeniranjem mozga ustanovljen je jedan način funkcionisanja placeba: dok strukture srednjeg mozga, zadužene za osećanje bola, primaju i šalju signale, placebo pojačava oslobađanje hormona koji deluju kao analgetici. Pri tome se uočava smanjena aktivnost amigdale, koja je uključena u formiranje osećanja straha, dok delovi srednjeg mozga čija je funkcija oslobađanje dopamina i regulacija emocija, pokazuju pojačano reagovanje. Na kraju regioni mozga koji povezuju fizički osećaj i doživljaj bola pokazuju smanjenu aktivnost pod uticajem placeba. Zato ne iznenađuje podatak da je placebo često efikasan u tretmanima psihofizioloških poremećaja i stanja koja su u velikoj meri povezana sa stresom i neurovegetativnom uznemirenošću. Dejstvo unapred najavljenog placeba autor studije, Kapčak, objašnjava tvrdnjom da placebo aktivira iste neurotransmitere u mozgu koje aktiviraju i veoma snažni lekovi. Osim toga, on dodaje da mnogo faktora utiče na to kako će se placebo efekat ispoljiti. Prihvatajući stav lekara-istraživača prema pacijentu-ispitaniku i odnos poverenja mogu da „urade posao” umesto placeba. Kapčak takođe navodi da je ritual uzimanja lekova, koji se izvodi dva puta dnevno, samo po sebi lekovit. Naime, ispitanici su instruisani da će svakodnevni angažman njih samih možda biti povoljan. Drugi autori, međutim, smatraju da je nalaz ograničen na određene situacije i neprimenljiv na druge što znači da nije univerzalan i treba pažljivije da se tumači. Utvrđene su zanimljive činjenice vezane čak i za izgled placebo leka i način njegove primene. Lažni tretman akupunkturom efikasniji je od placebo pilule, dok je ona efikasnija od placebo tablete. Važna je i veličina kao i broj – više pilula ili češće konzumiranje obezbeđuju sigurniji placebo efekat, baš kao i veće pilule. Čak je i boja važna pa će tako obojene pilule lakše umanjiti bol nego bele, a tretman nesanice efikasniji je ako se daju plave umesto crvenih pilula dok anksioznost najbolje reaguje na zelene. Kapčakova studija je pokazala da je od ključne važnosti i odnos lekara ili istraživača prema pacijentu ili ispitaniku. Tu se posmatra čitav niz varijabli od kojih je najvažnija samo znanje eksperimentatora šta je placebo. Kada su u pitanju konkretne rečenice, istraživanje je pokazalo da je placebo efekat sigurniji ako se ispitaniku kaže „Ovo će Vas osloboditi bola” nego ako mu kažu „Ovo bi moglo da Vam pomogne”.

Utvrđene su zanimljive činjenice vezane čak i za izgled placebo leka i način njegove primene. Lažni tretman akupunkturom efikasniji je od placebo pilule, dok je ona efikasnija od placebo tablete. Važna je i veličina kao i broj – više pilula ili češće konzumiranje obezbeđuju sigurniji placebo efekat, baš kao i veće pilule. Čak je i boja važna pa će tako obojene pilule lakše umanjiti bol nego bele, a tretman nesanice efikasniji je ako se daju plave umesto crvenih pilula dok anksioznost najbolje reaguje na zelene. Nova Kapčakova studija je pokazala da je od ključne važnosti i odnos lekara ili istraživača prema pacijentu ili ispitaniku. Tu se posmatra čitav niz varijabli od kojih je najvažnija samo znanje eksperimentatora šta je placebo. Kada su u pitanju konkretne rečenice, istraživanje je pokazalo da je placebo efekat sigurniji ako se ispitaniku kaže „Ovo će Vas osloboditi bola” nego ako mu kažu „Ovo bi moglo da Vam pomogne”.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs