Egipat (2): Uspon i pad Tel el Amarne 1Foto: Shutterstock

Aton je bio strogo božanstvo, ko ga ne prihvati, snosio je ozbiljne reperkusije.

Aton takođe ne priznaje postojanje drugih bogova, te su drevni hramovi bili zatvoreni, sveštenstvo raspušteno, a ogromna bogatstva u njihovom posedu zaplenjena.

Mirni narod Egipta bi možda i prihvatio novu religiju, jer su stomaci bili puni, ali nakon nekoliko godina spokoja, na krilima vetra stigla je Crna kuga – „Pošast sveta“.

Crna smrt odnela je svakog trećeg Egipćanina, čak i dve kraljeve kćeri. Sveštenici napuštenog Amona šire u narodu „kletvu Atonovu“, predstavljajući kugu kao kaznu napuštenih i zaboravljenih bogova.

Kako je drugačije neuki narod mogao reagovati, nego razaranjem prestonice i hramova posvećenih božanstvu koje im je donelo propast?

Verovatno je u tom gnevu nastradao i sam kralj i vrhovni sveštenik, EhnAton.

Nije poznato kako je umro, još manje da li je njegova prelepa žena preživela. Kada danas posetite Tel el Amarnu, mesto u centralnom Egiptu uz obalu Nila, ništa ne ukazuje da se na tim prostorima nekada uzdizala sjajna EhnAtonova prestonica.

Umesto grada, sada je tamo ogromna peščana dolina i brda iza nje, prepuna jako oštećenih grobnica velikodostojnika, dva patrljka moćnih stubova zapadnog hrama i nekoliko oslikanih zidova.

Sve je prekriveno peskom i tišinom, koju ponekad prekine dečija graja ili lavež pasa.

Nekada je tu živelo preko pedeset hiljada ljudi, grad je imao pravilan raspored ulica, a palata i hramovi su blještali pod zracima vrhovnog božanstva.

To je bilo mesto nastanka sasvim novog umetničkog stila koji je prikazivao ljude onakvima kakvi jesu, a ne kakvi bi trebalo da budu, prestonica nove religije, novi početak, koji nije dugo trajao.

EhnAtonova grobnica, poplavljenja nekoliko puta (kiša u pustinji pada retko, ali ozbiljno), potpuno je prazna. Samo nekoliko lepih, ali jako oštećenih scena urezanih u zidove seća na kraljevski par.

Moćni, graciozni, na dvopregu, putuju ka svetilištima.

Tako pamtimo EhnAtona, prvog jednobošca u istoriji sveta.

Tutankamon je najverovatnije njegov sin. Ostalo je zabeleženo da je sa Nefertiti EhnAton imao šest kćeri, ali možda je naslednik bio iz drugog kreveta?

Naslednike su birali očevi Ili okolnosti. Krvno povezani, otac i sin ostaju izuzetno značajni i prepoznatljivi u istoriji drevnog kraljevstva, ali iz potpuno različitih razloga.

Tutankamon, kao vlasnik neprocenjivog blaga, a Amenofis IV – EhnAton, kao prvi reformator i monoteista u istoriji sveta.

Dugopostojeće civilizacije imaju osećaj večnosti i jasnu spoznaju da ovaj život nije toliko važan, samo treptaj oka u okeanu vremena, kratki čin u procesu beskonačnog ponavljanja, kao izlazak i zalazak sunca ili godišnje poplave Nila…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.