Empajer stejt bilding građen kao na pokretnoj traci 1Foto: Pixabay/Free-Photos

Izgradnja Empajer stejt bildinga je počela u martu 1930. godine za vreme najveće ekonomske krize u dotadašnjoj istoriji Amerike i sveta.

Uprkos krizi, kompanija koja je bila zadužena za izgradnju, Empajer stejt. ink, odbila je da obustavi projekat. Oni su podigli kredit od preko 27 miliona dolara, što iznosi oko 442 miliona dolara u današnjoj vrednosti.

U to vreme u Njujorku se odvijala takozvana „trka za nebo“. Različite kompanije su se takmičile ko će podići višu zgradu i Empajer stejt. ink je nameravao da pobedi u ovoj trci.

Empajer stejt bilding je, za samo dve nedelje, dizajnirao Viliam Lemb iz arhitektonske firme Šriv, Lemb i Harmon. Dizajn nije bio potpuno originalan jer je rađen po uzoru na dve zgrade koje je Lemb prethodno dizajnirao, to su Renolds Bilding u Vinston-Salemu i Karu tauer u Sinsinatiju.

Dizajn je, zbog zakona koji je tada bio na snazi u Njujorku, morao da bude takav da se zgrada sužava od prizemlja ka vrhu, kako ne bi previše zaklanjala sunce.

Zgrada je građena rekordnom brzinom, u jednoj fazi je podignuto 14 spratova čelične konstrukcije za samo deset dana, pa je rad na ovoj zgradi često poređen sa radom na pokretnoj traci.

Po završetku svakog sprata na njemu su otvarani mali restorani i toaleti kako radnici za vreme pauza ne bi morali da silaze skroz u prizemlje i tako gube dragoceno vreme. Neki radnici uopšte nisu napuštali radno mesto za vreme ručka, već su imali običaj da jedu sedeći na čeličnim gredama nekoliko stotina metara iznad zemlje.

U svakoj smeni na zgradi je radilo oko 3.400 ljudi. Postoji podatak da je za vreme izgradnje Eempajer stejt bildinga poginulo 14 radnika, ali to nikad nije zvanično potvrđeno.

Gradnja je trajala nešto više od 400 dana, što je jako kratko za to vreme i građevinu te veličine. Empajer stejt bilding je završen 11. aprila 1931. godine, 12 dana pre roka, ceremonijalnim instaliranjem zlatnog zakivka.

Zgrada je otvorena 1. maja 1931. godine i to 45 dana pre roka. Ceremoniji je prisustvovao tadašnji predsednik SAD-a Herbert Huver.

Pretekavši Krajsler bilding, koji se takođe nalazi u Njujorku, Empajer stejt bilding je postala najviša zgrada na svetu. Kako bi Empajer stejt. ink osigurao pobedu u „trci za nebo“ na vrh zgrade je postavljena antena od 62 metra.

Svrha ove antene je trebalo da bude da se za nju vezuju cepelini, ali parkiranje cepelina vezivanjem za antenu Empajer stejt bildinga nikad nije uspešno izvedeno, a i cepelini su ubrzo izašli iz upotrebe.

Ubrzo nakon otvaranja ispostavilo se da Empajer stejt bilding nije bio pametna investicija. Samo 23 odsto kancelarijskog prostora je bilo zauzeto u prvoj godini, a velika većina stanova je bila bez stanara.

Neboder je gubio preko milion dolara godišnje, a do 1936. godine liftovi nisu vozili iznad 45. sprata jer je ostatak zgrade bio prazan, osim NBC-evog televizijskog studija na 85. spratu. Empajer stejt bilding je postao profitabilan tek pedesetih godina dvadesetog veka.

Jedan američki vojni avion B-25 je 28. jula 1945. godine udario u Empajer stejt bilding između 79. i 80. sprata. Jedan motor je proleteo kroz zgradu dok je drugi upao u tunel lifta, i izazvao veliki požar koji je ugašen tek posle 40 minuta.

Jedan lift je padao 75 spratova sa operatorom Beti Lu Oliver unutra, čelične opruge koje su se nakupile u dnu tunela lifta su ublažile pad i Beti Lu je preživela, što je i danas rekord za najduži preživljeni pad lifta.

Svetski trgovinski centar je preuzeo titulu najviše zgrade na svetu od Empajer stejt bildinga 1970. godine.

Danas je Empajer stejt bilding najpopularnija turistička atrakcija u Njujorku, svake godine ovu zgradu poseti više od četiri miliona ljudi.

close
Empajer stejt bilding građen kao na pokretnoj traci 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.