Foto: Shutterstock/New AfricaOpstruktivna apneja u snu je poremećaj koji se odlikuje višekratnim prekidima disanja tokom noći, a osobe koje pate od nje često toga nisu ni svesne. Simptomi poput hrkanja, buđenja usred noći ili hvatanja vazduha mogu ukazivati na prisustvo ovog stanja. Procene pokazuju da oko 80 odsto slučajeva ostaje nedijagnostikovano, a ovaj poremećaj može dovesti i do razvoja demencije.
Poremećaj koga ljudi često nisu svesni
Opstruktivna apneja u snu (engl. OSA, obstructive sleep apnea) je hronični, iscrpljujući multisistemski poremećaj koji dovodi do učestalih prekida disanja tokom sna, uzrokovanih delimičnim ili potpunim kolapsom gornjih disajnih puteva, prenosi N1.hr.
„Procenjuje se da oko 10 posto muškaraca i tri posto žena u dobi od 30 do 49 godina boluje od ovog poremećaja, dok učestalost u starijoj populaciji doseže i do 17 posto kod muškaraca, te devet posto kod žena u postmenopauzi“, kaže dr Danijela Žakić Milas, specijalistkinja kliničke psihologije iz Klinike za psihijatriju Vrapče.
Naučnici beleže porast pojavnosti apneje od 1990-ih te čak 80 posto obolelih ostaje nedijagnostikovano. „Možemo reći da postoji jasna veza, te da hronična OSA nosi rizik od demencije“, kaže.
Do nedavno se smatralo da su kognitivni deficiti kod osoba sa sindromom opstruktivne apneje, naričito kod pacijenata srednje životne dobi, prvenstveno posledica pridruženih bolesti poput dijabetesa, arterijske hipertenzije i povišenih masnoća u krvi, a znatno manje rezultat samih procesa povezanih s apnejom.
Dr Žakić Milas ističe kako novija istraživanja sve više naglašavaju nezavisno i značajno delovanje procesa vezanih za apneju, poput smanjene količine kiseonika tokom noći (hipoksemija), oksidativnog stresa, upalnih procesa u mozgu i čestih buđenja tokom spavanja na progresivan kognitivni pad u obolelih.
Neispavanost nije jedina posledica
„Preterana dnevna pospanost, koja je česta kod osoba s apnejom, značajno povećava rizik od ozbiljnog kognitivnog propadanja, a kasnije i razvoja demencije“, kaže Žakić Milas.
Objašnjava da se kod apneje ne radi o pukoj „neispavanosti“ i naivnom zaključku, da ćemo, kada se ponovo naspavamo, popraviti nastalu štetu.
Iako različiti tretmani mogu ublažiti dnevnu pospanost, brojna istraživanja sugerišu da kognitivni deficiti često ostaju prisutni čime se potvrđuje da neurokognitivne posledice OSA-e imaju samostalnu kliničku težinu.
Nedostatak kvalitetnog sna negativno utiče na mozak tako što smanjuje dotok kiseonika, povećava upalne procese i remeti normalne funkcije mozga, što može dovesti do trajnih oštećenja i povećanog rizika od neurodegenerativnih bolesti poput demencije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
