Foto: FreeImages / sarah joos

Njihovo mesto u stočarskoj proizvodnji je uslovljeno time što u ishrani mogu da koriste pašnjake koji su drugim životinjama nedostupni, kao i hraniva koje druge vrste ne mogu da koriste. Osnovnu hranu za ovce čine voluminozna hraniva, pre svega paša.

Boraveći na pašnjacima ovce koriste i mnoge korovske biljke i na taj način veoma uspešno sprečavaju zakorovljenost zemljišta. One se mogu napasati i na pašnjacima na kojim su se napasala goveda. Prilagodljive su različitim uslovima držanja i ishrane zahvaljujući tome njihovo gajenje može da varira od vrlo intenzivnog do vrlo ekstezivnog. Na ovim prostorima ovce se gaje ekstezivno, u veoma oskudnim uslovima držanja i ishrane pre svega zahvaljujući autohtonoj rasi koja je zastupljena na ovom području – sjeničkoj pramenki.

Da bi se lakše organizovala ishrana ovaca neophodno je sagledati njihov proizvodni ciklus. Osnovne faze proizvodnog ciklusa su: jagnjenje, laktacija, period pauze, priprema za oplodnju, oplodnja i bremenitost. Sa stanovišta ishrane, potrebe ovaca su najniže u periodu pauze i na početku bremenitosti a najviše na kraju bremenitosti i tokom laktacije. Za svaki deo proizvodnog ciklusa postoji optimalan nivo ishrane koji obezbeđuje održavanje njenih produktivnih funkcija i omogućava proizvodnju. Zahvaljujući obliku usta i usana mogu da pasu bliže zemlji od goveda i da bolje iskoriste pašnjak. Pasu obično osam do devet sati na dan, ali može biti produženo i do 13 sati ukoliko je paša slaba.

Ishrana se sastoji od devet intervala od 20-90 minuta nakon čega ovce imaju periode od 45 – 90 minuta za odmor i preživanje. Za iskorišćavanje hrane od izuzetnog značaja je stanje . Jaganjci uče od svojih majki koja hraniva treba da jedu. Potrebno im je dve-tri nedelje da se naviknu na nešto novo u ishrani. Većina njih prihvate promene u obroku posmatrajući šta jedu ostale ovce. U zimskom periodu ishrana ovaca zasniva se na obrocima sastavljenim od kvalitetnih kabastih hraniva, kvalitetnog sena trava i sena lucerke kao i silaže uz dodatak 150 -250 gr koncentrata. U zavisnosti od količine suve materije u obroku, temperature vazduha, fiziološkog stanja organizma, potrebe u količini vode kod ovaca su različite. U proseku, jedna ovca u toku dana zahteva 2,5 l vode za piće za svaki kilogram unete suve materije obroka.

Potrebe u vodi u toku dana zavise i od godišnjeg doba. U proleće ovcama je neophodno obezbediti 3,5 l – 4 l, a u letnjim mesecima 5 l – 6 l, dok u jesen ovce zahtevaju 3 l – 3,5 l vode. Zimi bi ovcama trebalo obezbediti 1,7 l – 2,3 l vode po grlu. Ne bi trebalo da oskudevaju u vodi, posebno grla u laktaciji. Žedne ovce slabije konzumiraju hrane, čime se direktno utiče na proizvodnju. U zimskim mesecima, može se dogoditi da umesto da piju vodu, jedu sneg, a leti da piju iz ustajalih bara čiji kvalitet je neodgovarajući. Ovakav način napajanja ovaca je nepoželjan i treba ga izbegavati jer su moguće prehlade i infekcije.

Autor je dipl. inž. poljoprivrede