Jedno veče, uđosmo nas trojica i jedna dama, pa do četvrtog sprata. Kad tamo, obuća se skida, pa dalje po daskama. Spazismo papuče, ne baš naše brojeve, seli, ali naša saputnica vrišti, za nju nema papuča!
Ispostavilo se, svi smo umrli od smeha, to su bile papuče nekih gostiju! Mi obukli njihovu. Dakle, dalje se ide u čarapama!
I još nešto, imaju dobra piva, a vina uvoze iz Italije i Francuske. Ne treba im mnogo, čim malo popiju, dižu neviđenu galamu!
Sladoled od zelenog čaja! Od đumbira, takođe.
Odličan „namajaki“, testo oko slatkog krompira bogatog sa „narutom“.
Žene nose i mini suknje i duge suknje, i na falte i ravne, i kratkih rukava i uvijene u šalove i kape, kapute. Slično i muškarci, odelo, tanka košulja i kravata, raskopčani, ili sasvim suprotno, jakna, šal, kapa, često i crne šešire, koji im odlično i stoje. Žene često u japankama, iako je zima, čarape sa palcem, često bele, ali najviše šarene!
Bilo je između tri i osam stepeni, manja susnežica, umeren vetar, prvi put sneg u ovo doba posle 54 godine!
Na ulici vas niko, zvanično, ne primećuje, mada svakako odudarate. Pre svega visinom, oni su u velikoj većini oniži, vitki. Debelih nema. U restoranima hoće da komuniciraju, ali je to praktično skoro nemoguće, zbog jezičke barijere.
Prodavci, na ulici, ako nešto pitate, bilo gde, izuzetno su ljubazni i učtivi i sve će učiniti da vam pomognu. Čak i kada telefoniraju, klanjaju se sagovorniku, ili kondukter, pri svakom ulasku i izlasku iz vagona, u svakoj komunikaciji, bila službena ili privatna. U sjajnoj ogromnoj knjižari, možete da uzmete i čitate ili prelistavate bilo koju knjigu. Moguće je dobiti čaj ili kafu, jesti kolače, Wi Fi obezbeđen, priključak za kompjuter. Samo ne možete da kopirate. Ipak, nisu mnogo zainteresovani za strance koji su „gaiđin“-stranac, nije pogrdno, samo naziv.
Pušenje je zabranjeno i na ulici! Nikom ne pada na pamet da to prekrši! Ipak, ima dosta pušača, ali u specijalnim ograđenim prostorima, po zgradama, kao da su u kavezu u zoo vrtu.
Verska mesta su od drveta, najčešće u divnoj prirodi, ima i vrlo starih, vrlo često su istovremeno i šinto-svetilišta i budistička – hramovi.
Čak 80 odsto Japanaca su šinto vernici a istovremeno su 67 odsto i budisti.
Evo malo podataka o šinto religiji.
Kami je tajanstvena sila koja se ne može kontrolisati, ima ih raznih. Kami planine, kami vulkana, kami šume, kami jezera… i po nekoliko njih živi u svetilištima. Nemaju lik, a vernici se prvo operu, levu pa desnu ruku, pa obe, i na kraju usta. Zatim se pred ulazom poklone, bace po neki jen, još dva puta se poklone i obred je gotov. Sveštenici svetilišta mogu biti oba pola. Najvažnije svetilište se svakih 20 godina ruši i ponovo gradi, a da bude potpuno isto! Kao simbol postojanosti i obnove.
Videh i kedar, star hiljadu godina i mnoštvo drugih od više stotina godina, divni, visoki, zeleni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
