Foto: Iz lične arhive

Uprkos tome što, u poslednje vreme same kompanije nastoje poboljšati balans između rada i privatnog života svojih uposlenika, poslovna filozofija Japanaca zasnovana na marljivosti i poslušnosti u odnosu na autoritete, posebno iz perspektive nekoga ko dolazi sa Zapada, često liči na ekstrem.

U Japanu nije neuobičajeno da pojedinac privatni život podredi poslu, onaj ko često menja zaposlenje nije cenjen, prekovremeni rad dokaz je lične vrednosti, a strah od otpuštanja japanska svakodnevica. Statistike govore da radnici u Japanu koriste samo deo svog godišnjeg odmora, ali da i tada imaju grižu savesti zbog solidarnosti sa kolegama jer osnova japanskog društva nije pojedinac već pripadnost kolektivu.

Radni moral se razvija od detinjstva, u japanskim školama deca ne dobijaju ocene do četvrtog razreda, jer ih do tada podučavaju dobrim manirima i razvijaju njihov karakter; učenici ne beže sa časova, ne kasne na nastavu, sami pospremaju učionice u kojima borave. Na kraju srednje škole, polažu ispit koji odlučuje o njihovoj budućnosti, a na poslednjoj godini studija počinje potraga za poslom i život u kome nema odmora.

Upravo se ovi motivi iščitavaju u podtekstu najnovije izložbe Muzeja savremene umetnosti Tokija (MOT) A sada je vreme za igru (Now, it’s time to play) koja se može pogledati do 20. oktobra 2019. „Prestani sa igrom, vreme je za učenje“, utisnuto je u kolektivni identitet ove nacije jer „igra je frivolna i kontraproduktivna za realni, praktični život“. Iako su naizgled kreirani za zabavu, u podtekstu ovih radova nalaze se teme kao što su: pritisak kolektiva, kompeticija, psihologija stoičkog trpljenja i sl.

Ali, sem što metaforičke konotacije radova skreću pažnju na akutne sociološke probleme, ova u osnovi, interaktivna izložba podstiče posetioca da se opusti, da kroz igru pobegne od rutine i svakodnevice, razvije drugačiji način percepcije i pristupa problemu.

Na izložbi, koja je privlačna i odraslima i deci, šestoro japanskih umetnika/ umetničkih grupa (Yoshiaki Kaihatsu, Kazuhiro Nomura, team Hamburg, Tanotaiga, TOLTA, Usio) propituje socijalne kodove, društvene vrednosti, bavi se odnosom individualnosti i konformizma, poigrava se smislom i kroz društvene igre, reči, slike i narative posetioce MOT-u uvodi u neočekivana iskustva.

NJihovi radovi se smeju dodirivati, fotografisati, premeštati, docrtavati, oni su stimulativni, podstiču kreativnu energiju i maštu. Posetioci se pozivaju da se, po principu veštačke stene, popnu na umetnički rad-instalaciju, da vlastitom snalažljivošću izađu iz lavirinta, intervenišu u prostoru, crtaju, da se poigraju i odupru ultimatumu kolektiva koji glasi: „Sledi siguran put. Ne izdvajaj se od okoline. Nemaš pravo na grešku.“

Muzej savremene umetnosti Tokija (MOT), čije su najnovije akvizicije, takođe dostupne javnosti, otvoren je 1995. godine, u Kiba parku, istočno od reke Sumida sa ciljem da se sistematizuje, sačuva i izloži kolekcija savremene vizuelne umetnosti orijentisana ka posleratnoj japanskoj umetnosti, mada uključuje i inostrane autore. Nakon trogodišnje obnove, MOT je ponovo otvoren za javnost proleća 2019. Stalna kolekcija uključuje 5.400 radova, među kojima su i dela Endija Vorhola, Roja Liktenstajna, Dejvida Hoknija, Jajoi Kusame, Frenka Stele, Jiro Jošihare i drugih.

Povezani tekstovi