Jedna porcija leblebija dnevno može značajno da smanji holesterol, pokazuje nova studija

Holesterol može da se drži pod kontrolom pravilnim izborom namirnica.

Holesterol je voštana supstanca koja se nalazi u hrani životinjskog porekla koju jedemo, kao i u našim ćelijama. Našem organizmu potreban je holesterol kako bi mogao da funkcioniše normalno. Holesterol u organizmu se koristi za proizvodnju hormona i vitamina D, a takođe igra bitnu ulogu i u procesu varenja.

Iako je jako važan, ako je povišen, pravi zdravstveni problem.

Ali neke namirnice mogu da ga snize.

Studiju su sproveli istraživači sa Tehnološkog instituta u Ilinoisu, a trajala je 12 nedelja. Učestvovale su 72 odrasle osobe sa predijabetesom, koje su podeljene u tri grupe – jedna je svakog dana uz redovnu ishranu jela leblebije, druga crni pasulj, a treća pirinač (kao kontrolna grupa). Tokom istraživanja uzimani su uzorci krvi kako bi se pratili nivoi holesterola, šećera u krvi i upalnih markera, piše Science Focus.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su svakodnevno konzumirale leblebije imale značajan pad ukupnog holesterola – sa prosečnih 200,4 na 185,8 mg/dL. S druge strane, crni pasulj nije imao isti efekat na holesterol.

Međutim, oba mahunarka pokazala su potencijal za smanjenje upale.

Leblebije su, već nakon 6 nedelja, snizile nivo C-reaktivnog proteina (hs-CRP), koji se koristi kao pokazatelj upalnih procesa u organizmu.

Ipak, do 12. nedelje ta razlika više nije bila statistički značajna. Kod crnog pasulja, holesterol se nije menjao, ali su efekti na upalu bili prisutni.

Ovi rezultati ukazuju na to da leblebije i crni pasulj imaju različite zdravstvene koristi, verovatno zbog različitih hranljivih i bioaktivnih sastojaka. Naučnici sada dodatno analiziraju polifenole i metabolite u krvi kako bi bolje razumeli te razlike.

Za potrebe istraživanja korišćene su konzerve leblebija i crnog pasulja, a učesnicima nije dat konkretan način pripreme – jednostavno su ih dodavali u svoju svakodnevnu ishranu.

Iako nisu primećene promene u nivou šećera u krvi, istraživači nastavljaju sa analizom i žele da otkriju kako mahunarke utiču na crevnu mikrobiotu, naročito na kratkolančane masne kiseline koje mikrobi proizvode i koje mogu doprineti boljem metaboličkom zdravlju.

Kompletni rezultati studije još uvek nisu objavljeni u naučnom časopisu, ali istraživački tim nastavlja da istražuje povezanost između ishrane, mikrobioma i prevencije hroničnih bolesti.