Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 1Foto: Shutterstock

Svetski dan bez automobila, obeležava se svakog 22. septembra od 2000. godine, pa sve do danas, a podstiče vozače da na jedan dan odustanu od svojih mehaničkih prijatelja.

Od kada je prvo vozilo izašlo na ulice 1886. godine, odnos prema ovim mehaničkim čudima se menjao kroz vreme.

Danas, sa preko milijardu motornih vozila na putevima širom sveta, ponekad se čini kao da ne možemo izbeći zagađenje, buku i opasnost koja je sa njima došla.

Jedan dan u godini se odvaja za pokušaj izbegavanja korišćenja automobile, te vožnje bicikla, pešačenje ili korišćenje javnog prevoza.

Iako je to samo jedan dan, Dan bez automobila ima za cilj da skrene stanovnicima planete pažnju na gorući problem, podstičući ljude da manje zavise od automobila i isprobaju alternative.

Premda su automobili zgodni i nude brojne prednosti, oni takođe doprinose opasnoj količini zagađenja.

Šta znamo o zagađenju?

Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 2
Foto: Shutterstock

Da bi se razumelo zašto je Svetski dan bez automobila toliko važan, važno je razumeti zagađenje vazduha i kako vozila tome doprinose.

Zagađenje vazduha upućuje na prisustvo stranih materija u vazduhu za koje nije predviđeno da se tamo nalaze.

Takođe može rezultirati prevelikom količinom specifičnih nečistoća koje bi nam, u suprotnom, nanele štetu.
Kada vozilo sagori gorivo, ispuštaju se zagađivači koji odlaze u vazduh.

To se dešava čak i kada punimo gorivo u rezervoare.

Postoje četiri glavne vrste zagađivača koje potiču iz vozila.

Ovo uključuje čestice, koje su manji deo tečnih materija. Kada su u vazduhu, mogu izazvati oštećenje pluća kod ljudi, jer proizvode atmosfersku izmaglicu.

Takođe, postoje azotni oksidi, koji nastaju pri sagorevanju goriva zbog kiseonika i azota koji međusobno reaguju.

Ugljovodonici se takođe emituju izduvnim gasovima na automobilu. To je toksično jedinjenje ugljenika i vodonika.

Konačno, štetna materija koja je opšte poznata – ugljen-monoksid. On se emituje kada ugljenik u gorivu ne izgori u potpunosti.

Emisije iz automobila povećavaju nivo ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Na normalnom nivou, staklenički gasovi zadržavaju deo sunčeve toplote u atmosferi i pomažu zagrevanju Zemlje.

Međutim, mnogi naučnici veruju da sagorevanje fosilnih goriva, poput benzina, uzrokuje skok nivoa stakleničkih gasova, što dovodi do globalnog zagrevanja.

Naučnici koriste sofisticirane instrumente za merenje koncentracija štetnih materija u vazduhu, ali je teško reći koliki procenat zagađenja vazduha dolazi iz automobila.

Čak i ljudi koji ne voze povećavaju zagađenje kada kupuju robu i usluge koje uključuju gorivo kada se proizvode ili isporučuju.

Procenat zagađenja vazduha izazvanim automobilima veći je u urbanim područjima, a još uvek je veći u blizini glavnih autoputeva.

Na sreću, bolje gorivo i nove tehnologije u automobilima pomažu. Američka vlada uvela je strože standarde emisije, a potrošači žele bolju efikasnost.

Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, današnji automobili su 98 do 99 odsto čistiji za većinu zagađivača iz izduvnih gasova u poređenju sa šezdesetim.

Hibridni automobili, električni automobili i alternativna goriva i dalje će pomagati, ali veliki broj ljudi – i automobila – na putevima umanjuje ova poboljšanja.

Kada se sve ovo uzme u obzir, nije teško shvatiti zašto bi bilo korisno imati barem jedan dan godišnje u kojem nema automobila na putu.

Koje su prednosti manje upotrebe automobila?

Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 3
Foto: BETA/STA/Daniel Novakovic/DS)

Svetski dan bez automobila takođe je koristan u smislu promocije drugih vidova prevoza, poput biciklizma.

Bicikli pružaju čitav niz prednosti koje mnogi ne uviđaju dok razmišljaju o kupovini.

Pre svega, predstavljaju odličan način da se obrati pažnja na i obezbedi neka vrsta fizičke aktivnosti.

Danas postaje sve teže voditi računa o sebi, jer se većina aktivnosti vrti oko sedenja u zatvorenom.

Umesto toga, menjajući automobil biciklom kada putujete na posao, na primer, pored vežbanja, dodaje se i izloženost svežem vazduhu u dnevnu rutinu.

Vežbanje nije jedina korist koja se može postići vožnjom bicikla.

Deca, na primer, na taj način mogu da razviju ključna područja veština kao što su koordinacija, ravnoteža i koncentracija.

Postoje studije i mišljenja da vožnja bicikla, kod dece, direktno utiče i na razvijanje samopouzdanja. To je nešto što će poneti sa sobom u druge elemente svog života, poput stvaranja prijatelja, rada u školi i isprobavanja novih izazova.

Istorija Svetskog dana bez automobila

Neformalni dani bez automobila održavali su se tokom devedesetih, mada se tokom druge polovine dvadesetog veka izdvaja više različiti događaji koji su prethodili zvaničnom.

Prvi globalni Dan bez automobila pokrenut je 2000. godine.

Mnogi veliki gradovi, poput Bogote i Džakarte, na današnji dan zatvaraju svoje centralne puteve i ispunjavaju ih pešačkim i biciklističkim događajima.

Širom sveta se dogodio niz značajnih događaja koji su samo utabali put Svetskom danu bez automobila.

Različiti događaji povremeno su organizovani, počevši od naftne krize 1973. godine.

Holandija kao začetnik i primer

Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 4
Foto: Shutterstock

Prve nedelje bez automobile održane su u Holandiji i Belgiji zbog Suecke krize. Svake nedelje od 25. novembra do 20. januara 1957. godine nije bilo automobila.

Tokom 1968. godine u Groningenu u Holandiji stvorena je prva stambena ulica – prototip današnje zone usporenog  saobraćaja i pešačke zone.

Dizajnirana u interesu pešaka i biciklista, ovakve ulice deluju kao društveni prostori, dopuštajući deci da se igraju i podstiču bezbednu društvenu interakciju.

Ipak, putevi u pešačkim zonama su i dalje dostupni za upotrebu u motornim vozilima, međutim, njihov dizajn ima za cilj smanjenje i brzine i dominacije motorizovanog transporta.

Godine 1996. holandska akciona grupa započela je nacionalnu kampanju za dane bez automobila. Oni su organizovali mesečne ilegalne ulične akcije za preuzimanje ulica i zaustavljanje automobila.

Nakon blokiranja ulica, organizovale bi se zabave, izleti, deca bi se igrala, vozila rolerima na autoputu, svirali bi muzičari.

Policija je otkrila organizaciju i uhapsila njene članove. Ipak, nastavljeno je stvaranje holandske nacionalne grupe koja će se kasnije boriti za dane bez automobila.

Iz organizacije su lobirali kod svakog političara nacionalnog parlamenta i inspirisali su holandske nacionalne stranke da usvoje koncept dana bez automobila u svom dnevnom redu.

Svaka veća gradska vlada u Holandiji primila je predloge za sprovođenje Dana bez automobile. Nakon dve godine, nekoliko gradova u Holandiji počelo je da obeležava ovaj dan.

Isti gradonačelnici koji su naredili policiji da uhapsi aktiviste, dve godine kasnije dobili su uloge heroja zbog sprovođenja dana bez automobila u svojim gradovima.

Zemlje koje su dale doprinos

Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 5
Džakarta 18. oktobar 2017. godine – nedeljno obeležavanje Dana bez automobila/ Foto: Shutterstock

Godine 1992. u Otavi je počeo rad na biltenu pod nazivom “Auto-Free Ottava”.

U roku od dve godine prvi dani su organizovani na Islandu, u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, a neformalni Svetskih dana bez automobila organizovan je 1995. godine za podršku Danima bez automobila širom sveta.

Prvu nacionalnu kampanju u Velikoj Britaniji je pokrenulo Udruženje za transport životne sredine 1997. godine, Francuzi su 1998. godine sledili primer kampanjom “U gradu, bez mog automobile”, a kao evropsku inicijativu Evropska komisija utvrdila je ovaj dan 2000. godine za celu Evropu.

Iste godine Komisija je proširila program na punu Evropsku nedelju mobilnosti koja je sada glavni fokus Komisije, a Dan bez automobila postao je deo veće celine.

Trenutno Bogota održava najveći radni dan na svetu bez automobila koji pokriva ceo grad. Prvi dan bez automobila održan je u februaru 2000. godine i institucionalizovan je javnim referendumom.

U septembru 2007. godine, Džakarta, glavni grad Indonezije, održala je svoj prvi Dan bez automobila koji je zatvorio glavnu aveniju grada za automobile i pozvao lokalne pešake da vežbaju i obavljaju svoje aktivnosti na ulicama koje su obično pune automobila i saobraćaja.

Od maja 2012. godine Dan bez automobila u Džakarti održava se svake nedelje na glavnim avenijama grada.
U novije vreme, 2019. godine, tadašnji gradonačelnik Sadik Khan zatvorio je više od 16 milja puteva u centralnom Londonu u čast Svetskog dana bez automobila.

Major je najavio da je njegov plan da obezbedi da se 80 odsto londonskih putovanja obavlja javnim prevozom, biciklom ili pešačenjem u naredne 22 godine.

Postoji mnogo načina na koji se ovaj datum poštuje i slavi, kako širom sveta, tako i u različitim vremenskim okvirima u istoriji.

Šta je postignuto do sad i kako proslaviti Svetski dan bez automobila?

Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan? 6
Foto: CarFreeMetroDC.org

Naravno, najbolji način da se proslavi Svetski dan bez automobila je ako se što više ljudi odluči za šetnju ili bicikl, a svog četvorotočkaša parkira tokom celog dana.

Takođe, poželjno je o ovoj temi govoriti i na društvenim mreži kako bi se i drugi ljudi upoznali sa ovim datumom i pobrinuli se da i oni drže svoja vozila parkirana 24 sata.

Tokom prve decenije aktivizma na ovom polju, od 1994. do 2005. godine, svet je video stotine gradova koji su pokušali da implementiraju ovaj pristup u vrlo različitim okolnostima. Nekome je realizacija bila dobra, nekome nesumnjivo loša.

Iako je postignut značajan zamah u smislu medijske pokrivenosti, ispostavilo se da je ove događaje teško organizovati da bi se postigao pravi rezultat.

Aktivisti na ovom polju često postavljaju pitanje šta su stvarni uspesi. Neretko ističu da je ugodno provesti dan sa manje automobila i verovatno manje nesreća, barem u nekim delovima grada, ali smatraju da to nije krajnji rezultat.

Za njih je cilj Dana bez automobila od početka bio da posluži kao mali korak u mnogo većem i ambicioznijem procesu sistemske transformacije u celom gradu, odnosno svetu, ka istinski održivijem sistemu mobilnosti.

Kako ističu, osim u retkim situacijama, ne vide pomak.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan?”

  1. bezvezan tekst. nema analize toga sto je navedeno u naslovu. ni srbija ni sabac ni Beograd ni novi sad ni nis. tekst samo neko prevodjenje sa stranog jezika.

    ovo nije novinarstvo
    Dragan.

  2. Elektricni automobili su buducnost,za pet do deset godina taksisti,UniRent,Menadzer rent a car, Autorent i ostale rent a car agencije imace u ponudi ove automobile.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.