Foto: Pixabay/6557056

Da li je to stvarno bilo istina ili su legende o njenom božanskom izgledu proistekle iz činjenice da je uspela da zavede dvojicu velikih rimskih vladara: Julija Cezara i Marka Antonija?

Kleopatra je bila poslednja osoba iz dinastije Ptolomejida koja se našla na tronu Egipatskog kraljevstva koje je osim ove severnoafričke teritorije obuhvatalo još i deo moderne Libije, Bliskog istoka i Kipar. Njen odnos sa Julijem Cezarom je prvobitno bio političke prirode, a tek kasnije intimne. Naime, čuveni rimski vojskovođa joj je pomogao da konsoliduje svoju vlast takom građanskog rata u Egiptu.

Nakon ubistva Cezara, Kleopatra je imala ljubavnu aferu sa njegovim saveznikom Markom Antonijem koji je želeo da iskoristi njeno bogatstvo u borbi protiv svojih neprijatelja.

Kasijus Dio, rimski istoričar grčkog porekla, pisao je o Kleopatrinoj lepoti u 2. veku n.e. On je tvrdio da je ona izgledala prelepo u mladosti i da je svojim šarmom bila u stanju da zavede bilo koga. Plutarh, s druge strane, je smatrao da ona nije opčinjavala muškarce svojim izgledom već pre svega svojim ponašanjem koje je privlačilo moćne muškarce sa kojima se susretala. Prema njegovim spisima, ona je bila „žena nezasite seksualne želje i nezasite pohlepe“.

Mada je u filmovima 20. veka Kleopatra prikazivana kao vanserijska lepotica, moderni istoričari nisu ubeđeni da je to bila istina, a poslednji dokazi otkrivaju da su verovatno u pravu. Njene slike na starim egipatskim novčićima u Britanskom muzeju prikazuju ženu uskog čela, koščatog lica, velikog nosa i oštre brade, što se baš ne uklapa u opise istoričara iz antičke i kasnijih era koji su očigledno želeli da je prikažu lepšom nego što je stvarno bila, piše Citymagazine.rs.

Možda nikada nećemo znati kako je Kleopatra stvarno izgledala, ali su svi saglasni da je privlačila muškarce i znala da od njih dobije ono što želi. Njena inteligencija i harizma su ipak igrali presudniju ulogu u njenim odnosima sa rimskim vladarima nego njen fizički izgled.

Povezani tekstovi