„Da, Tramp bi zaista mogao da napadne Kubu“: Politiko tvrdi da je vojna opcija ozbiljno na stolu

Rečeno mi je da je sve spremnija da napravi takav korak, navodi u analizi Nahal Tusi, viša dopisnica Politika, koja se bavi spoljnopolitičkim pitanjima.

To predstavlja značajnu eskalaciju u odnosu na pre nekoliko meseci, kada su zvaničnici uglavnom bili fokusirani na korišćenje ekonomskog i diplomatskog pritiska da „stisnu“ komunistički režim u Havani.

Jedan američki zvaničnik i osoba upoznata sa razgovorima unutar administracije o Kubi rekli su mi da su predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici postali frustrirani jer američka kampanja pritiska — koja uključuje uskraćivanje goriva ostrvu — nije dovela do toga da kubanski lideri pristanu na značajne ekonomske i političke reforme. Zbog toga sada mnogo ozbiljnije razmatraju vojnu opciju nego ranije.

„Raspoloženje se definitivno promenilo“, rekla je osoba upoznata sa razgovorima, kojoj sam, kao i drugima, garantovala anonimnost zbog osetljivosti teme.

„Početna ideja u vezi sa Kubom bila je da je rukovodstvo slabo i da će kombinacija pojačanog sprovođenja sankcija, praktično naftne blokade, kao i jasnih američkih vojnih pobeda u Venecueli i Iranu, uplašiti Kubance i naterati ih na dogovor. Sada je situacija u Iranu krenula loše, a Kubanci se pokazuju mnogo otpornijima nego što se prvobitno mislilo. Tako da je vojna akcija sada ozbiljno na stolu, na način na koji ranije nije bila.“

Prošle nedelje pojavila se vest da se SAD kreću ka podizanju optužnice protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, 94-godišnjeg brata pokojnog kubanskog diktatora Fidela Kastra. To je dovelo do spekulacija da bi SAD mogle da izvedu vojnu operaciju uklanjanja Kastra, slično onome što su uradile protiv venecuelanskog lidera Nikolasa Madura u januaru.

Međutim, rečeno mi je da američki vojni planeri razmatraju čitav niz opcija koje prevazilaze zarobljavanje jedne ili dve osobe. Vojna akcija mogla bi da se kreće od jednog vazdušnog udara, namenjenog da zastraši režim i natera ga na ustupke, pa sve do kopnene invazije sa ciljem njegovog svrgavanja.

Američka Južna komanda je poslednjih nedelja „organizovala seriju planskih sastanaka“ – drugim rečima, počela je da izrađuje planove za moguću vojnu akciju – rekli su mi američki zvaničnik i osoba upoznata sa razgovorima.

Nijedna akcija nije na pragu da se desi. Pentagon ima dovoljno vojne sile u regionu. Kuba, zemlja od deset miliona stanovnika, nalazi se svega 90 milja od obale Floride.

Jedan veoma malo verovatan scenario jeste korišćenje kubanskih emigranata u bilo kojoj misiji. „Zaključili su da emigranti ovde nemaju nikakvu ulogu, osim navijača i agitatora. Ovo neće biti Zaliv svinja 2.0“, rekao je izvor.

Jedan zvaničnik Bele kuće ponovio mi je Trampove tvrdnje da će Kuba uskoro „pasti“ i da ćemo „mi biti tamo da im pomognemo“. Zvaničnik je dodao: „Posao Pentagona je da se priprema kako bi vrhovnom komandantu pružio maksimalan broj opcija. To ne znači da je predsednik doneo odluku.“

Zvaničnici administracije već postavljaju temelje u odnosima s javnošću za moguće vojne poteze.

Državni sekretar Marko Rubio nagovestio je nešto zlokobno u intervjuu za Foks njuz prošle nedelje. „Daćemo im šansu“, rekao je Rubio, koji ujedno obavlja i funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost. „Ali ne mislim da će se to desiti. Ne verujem da ćemo moći da promenimo pravac Kube dok su ovi ljudi na vlasti.“

Tokom vikenda, Aksios je objavio da je Kuba nabavila stotine vojnih dronova i da je razgovarala o načinima njihove upotrebe u slučaju izbijanja sukoba između Vašingtona i Havane. Mnogi analitičari za nacionalnu bezbednost protumačili su taj izveštaj kao namerno „curenje“ informacija s ciljem da se opravda mogući američki vojni udar na Kubu.

Kubanska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na moje zahteve za komentar.

Uvek je nezahvalno predviđati šta će nepredvidljivi Tramp uraditi, pa možda ipak ne treba žuriti sa opkladama na Kalshiju.

Tramp takođe mora da vodi računa o političkim posledicama, s obzirom na pad rejtinga u anketama dok cene goriva rastu zbog rata sa Iranom. Obim eventualne operacije protiv Kube mogao bi da zavisi od toga šta smatra da će njegove MAGA pristalice tolerisati.

„Mogli bi pokušati sa prilično malom operacijom, ali ako je to ono o čemu razmišljaju, možda opet precenjuju šta mogu da postignu“, rekao je Brajan Latel, bivši visoki zvaničnik CIA koji se bavio Kubom.

Ali nema sumnje da je stav administracije prema Kubi postao sve oštriji, naročito poslednjih nedelja, i čujem od ljudi bliskih administraciji, kao i iz same administracije, da je američko manevrisanje – uključujući ciljano plasiranje informacija medijima – posledica iskrene frustracije kubanskim rukovodstvom.

Kubanski zvaničnici izgleda ne shvataju u potpunosti koliko je njihova zemlja ekonomski disfunkcionalna, rekao je američki zvaničnik. Na američki pritisak odgovaraju predlozima poput dozvoljavanja stranih investicija u hotele dok su njihovi stvarni problemi strukturne prirode, uključujući zapuštenu elektroenergetsku mrežu.

Takođe nije uvek jasno ko zaista upravlja u Havani, niti koliko moći porodica Kastro još uvek poseduje, dodao je zvaničnik.

„Sistem je toliko ukrućen i zasnovan na konsenzusu. Oni žive u nekoj drugoj stvarnosti i bukvalno ih uopšte nije briga za kubanski narod“, rekao je američki zvaničnik.

Kubanski zvaničnici traže dodatnu pomoć od Rusije, rekao je američki zvaničnik. Moskva je već poslala jedan tanker goriva kojem su SAD dozvolile da stigne na ostrvo krajem marta, pruživši privremeno olakšanje.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel napisao je u ponedeljak na mreži X da bi američka vojna agresija protiv Kube „izazvala krvoproliće nesagledivih posledica“.

Izgledalo je da reaguje na niz nedavnih poteza koji sve jasnije pokazuju nestrpljenje Trampove administracije.

Pored izveštaja o dronovima i mogućoj optužnici protiv Raula Kastra, ti potezi uključuju i proširenje američkih sankcija protiv Kube; objavljivanje posete direktora CIA Džona Retklifa ostrvu prošle nedelje, tokom koje je Havani izneo nekoliko zahteva; izveštaje da SAD povećavaju broj izviđačkih letova iznad ostrva; kao i prepucavanje između SAD i Kube oko uslova vezanih za američku ponudu pomoći od 100 miliona dolara.

Zvaničnici Ministarstva odbrane nisu odgovorili na moje zahteve za komentar, ali je portparol Stejt departmenta ponovio tvrdnje administracije da je Kuba utočište za teroriste i protivnike SAD.

Rubio je promenio ton svojih javnih poruka kako se menjala interna računica administracije.

Rubio je rođen u SAD kao dete kubanskih imigranata i dugo je gajio snažnu netrpeljivost prema represivnom i korumpiranom režimu u Havani. Ali u prvim danima nakon operacije u Venecueli, koja je dovela do prekida venecuelanskog izvoza nafte ka Kubi, Rubio je više naglašavao značaj ekonomskih promena na Kubi nego političkih.

Takve poruke sugerisale su da je Rubio tada želeo da postupa oprezno i metodično prema Kubi — kako bi ograničio haos koji bi mogao nastati usled iznenadnog političkog kolapsa. (Ili je možda to želeo Tramp, a Rubio se samo složio s tim; portparoli administracije nisu želeli da mi potvrde ni jedno, ni drugo.)

Ideja je bila da se postojeće kubansko rukovodstvo ubedi da sprovede ozbiljne ekonomske reforme. Te reforme uključivale bi privatizaciju mnogih državnih preduzeća, omogućavanje većeg pristupa internetu kubanskim građanima i dozvoljavanje većih stranih investicija.

Ali, prema ljudima upoznatim sa razgovorima, režim je takve poteze video kao pretnju sopstvenom opstanku. Stav režima — i nije potpuno neosnovan — jeste da su mnogi ekonomski problemi Kube posledica višedecenijskog američkog embarga i drugih oblika pritiska SAD na tu karipsku zemlju. Takođe postoji i istorijski presedan za ideju da bi ekonomske promene mogle da oslabe moć autoritarne vlasti.

Kako su meseci prolazili, Rubiova poruka se menjala. Počeo je da ističe političke promene uporedo sa ekonomskim promenama. U poslednje vreme govori o potrebi da se uklone „ljudi koji su na vlasti“, bez preteranog ulaženja u detalje.

Rečeno mi je da to nije politički potez usmeren na udovoljavanje kubansko-američkim aktivistima u njegovoj matičnoj državi Floridi. Naprotiv, Rubio je sve više uveren da je režim u Havani nepopravljiv.

Možda najzanimljivije poslednjih nedelja jeste to što Rubio sve više naglašava ideju da Kuba predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD – tvrdnje koje su potkrepljene sugestivnim fotografijama iz Južne komande američke vojske.

To je poruka koju ponavljaju i drugi članovi administracije, tvrdeći da veze Havane sa Moskvom i Pekingom čine Kubu posebnom opasnošću, uz podsećanje da se Kuba nalazi na američkoj listi država sponzora terorizma. (Mnogi analitičari smatraju da su tvrdnje o kubanskoj pretnji SAD-u drastično preuveličane.)

Prema rečima jednog zvaničnika CIA koji je podelio informacije o nedavnoj poseti Džona Retklifa, direktor obaveštajne agencije je „jasno stavio do znanja da Kuba više ne može služiti kao platforma protivnicima za sprovođenje neprijateljskih planova u našoj hemisferi.“

Ono na šta bih upozorila posmatrače Kube jeste da ne veruju da će Trampovi problemi u Iranu sprečiti predsednika da sprovede vojnu operaciju protiv Kube.

Haos u Iranu mogao bi predsednika učiniti nestrpljivim da ostvari novu pobedu. Možda Kubu vidi kao laku pobedu.

To bi mogla biti ozbiljna pogrešna procena, upozorili su bivši američki zvaničnici i analitičari. „Tamo postoje pravi vernici“, rekao je jedan bivši zvaničnik Stejt departmenta koji se bavio Kubom.

Naravno da to neće biti jednostavno. Nikada nije.

Ali to retko kada zaustavlja Trampa.