„Zaista izgleda kao da Amerikanci dolaze“: Kubanci se spremaju za spoljnu invaziju

Komentari ministra usledili su nakon izveštaja Aksiosa u nedelju, koji se poziva na poverljive obaveštajne podatke, u kojima se navodi da je Kuba nabavila više od tri stotine vojnih dronova, prenosi Rojters.

„Kuba niti preti ratom, niti ga želi“, rekao je Rodrigez u objavi na društvenim mrežama, dodajući da se zemlja „sprema da se suoči sa spoljnom agresijom, koristeći pravo na legitimnu samoodbranu koje je priznato Poveljom UN“.

Sin excusa legítima alguna, el gobierno de #EEUU construye, día tras día, un expediente fraudulento para justificar la guerra económica despiadada contra el pueblo cubano y la eventual agresión militar.

Medios de prensa específicos le hacen el juego, promoviendo calumnias y…

— Bruno Rodríguez P (@BrunoRguezP) May 17, 2026

U izveštaju se navodi da je Havana razgovarala o planovima da upotrebi dronove za napad na američku pomorsku bazu u zalivu Gvantanamo, američke vojne brodove i Ki Vest na Floridi.

Rodrigez nije eksplicitno pomenuo optužbe za dronove u svojoj izjavi.

Obaveštajni podaci, koji bi mogli postati izgovor za američku vojnu akciju, pokazuju stepen u kojem administracija Donald Trampa vidi Kubu kao pretnju zbog razvoja događaja u ratovanju dronovima i prisustva iranskih vojnih savetnika u Havani, rekao je visoki američki zvaničnik publikaciji.

Rojters nije mogao odmah da potvrdi izveštaj Aksiosa.

Tenzije između dve zemlje rastu.

Izvori iz Ministarstva pravde SAD rekli su prošle nedelje Rojtersu da planiraju da podignu optužnicu protiv bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra po optužbama u vezi sa obaranjem dva aviona humanitarne grupe „Braća za spasavanje“ od strane Kube 1996. godine.

Optužnica protiv 94-godišnje revolucionarne ikone označila bi veliku eskalaciju kampanje pritiska na Kubu koju vodi Trampova administracija, koja je komunističku vladu ostrva opisala kao korumpiranu i nesposobnu dok se zalaže za promene.

SAD su ranije koristile krivične postupke protiv stranih političkih ličnosti da bi opravdale vojne akcije, podseća Rojters, a Tramp je pretio da je Kuba „sledeća“ nakon što je njegova administracija u januaru zarobila venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Direktor CIA-e Džon Retklif sastao se sa kubanskim zvaničnicima, uključujući unuka Raula Kastra, tokom izuzetno retke posete ostrvu na visokom nivou u četvrtak.

Intenzivna kampanja pritiska Vašingtona na Kubu već se snažno osetila u svakodnevnom životu u ostrvskoj državi, piše CNN. Zbog tekuće američke naftne blokade, navodi se, struja u njegovim kancelarijama u Havani nestaje nekoliko puta dnevno. Sve veća ekonomska kriza znači da nema goriva za generator zgrade, pa čak ni toalet-papira za kupatila.

Dopisnik Patrik Opman kaže da svakog dana prolazi pored ogromne veštačke božićne jelke u holu koju se niko nije potrudio da skine.

Pre nekoliko dana, upravnica zgrade u kojoj se nalazi kancelarija CNN-a u Havani pokucala je na njihova vrata sa hitnom porukom – morala je da zna da li će zaposleni dolaziti na posao tokom „neposredne“ američke invazije.

Rekla je da je dobila „naređenja odozgo“ – kao i sve poslovne zgrade u gradu u vlasništvu države – da smisli plan za zgradu u slučaju imperijalističkog napada. Kao u slučaju američkog napada. (Trampova administracija nije rekla da planira bilo kakve vojne operacije na Kubi.)

Kubanci toliko dugo žive sa pretnjom američke vojne akcije da je to postao predmet crnog humora. „Cuando vienen los americanos“ – kada dođu Amerikanci – je izraz koji Kubanci koriste sa svojim karakterističnim crnim humorom da kažu kako će dugotrajni problemi – kojih ima bezbroj – jednog dana biti rešeni.

Sada zaista izgleda, na ovaj ili onaj način, kao da Amerikanci dolaze, ukazuje CNN.

CIA dolazi na Kubu

Poseta direktora CIA Džona Retklifa Havani prošle nedelje u ne baš tajnom avionu sa natpisom „Sjedinjene Američke Države“ bila je duboko šokantna za mnoge Kubance i najjasniji znak do sada da tenzije dostižu kritičnu tačku.

Ako su SAD Zlo carstvo za kubansku vladu, onda je šef CIA, agencije koja je 1960-ih smišljala fantastične zavere za atentat na Fidela Kastra eksplodirajućom cigarom i otrovnim ronilačkim odelima, sam Lucifer.

Na Kubi postoje čitavi muzeji posvećeni zloglasnim nedelima CIA protiv revolucije.

Na fotografijama koje je objavila CIA, natmureni šefovi kubanskih obaveštajnih službi dočekuju svoje američke kolege u kući za protokole sa zatamnjenim zavesama na prozorima i dugim stolom koji je čudno prepunjen cvetnim aranžmanima. Osim Retklifa, američkim obaveštajnim oficirima lica su zamagljena kako bi se prikrio njihov identitet.

„To je vrhunac istorijske ironije“, rekao je Piter Kornbluh, koautor knjige „Back Channel to Cuba: The Hidden History of Negations Between Washington and Havana“, o iznenadnom pojavljivanju šefa američke obaveštajne službe na komunističkom ostrvu.

„Retklifova misija je bila da Kubi predstavi ponudu ‘uradi ili umri’ koju ona navodno ne može da odbije. Politikolozi to nazivaju „diplomatijom pokornosti“, rekao je Kornbluh za CNN.

Kubanski zvaničnici su rekli da su tokom posete izložili argumente u vezi s tim zašto njihovo ostrvo ne predstavlja pretnju za SAD — suprotstavljajući se pravnom opravdanju Trampove administracije za blokadu nafte koja je gurnula ostrvo u ekonomski pad, prema saopštenju kubanske vlade.

Ti argumenti su očigledno ignorisani. Retklif je optužio kubanske zvaničnike da dozvoljavaju da na ostrvu Rusija i Kina imaju prislušne centre, čime, prema rečima američkih zvaničnika, podrivaju američke interese u regionu.

Samo nekoliko sati nakon što je Retklif napustio Havanu, procurela je vest da američki savezni tužioci traže optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, koji je zvanično penzionisan, ali je i dalje na ostrvu i naziva se „vođom revolucije“ i za koga se veruje da diktira iza kulisa.

Mnogi kubanski izgnanici u Majamiju bi pozdravili optužnicu protiv Kastra zbog njegove navodne uloge u obaranju dva aviona kubansko-američke organizacije za izgnanike „Braća za spasavanje“ 1996. godine. Optužnica bi pripremila teren za moguće hapšenje i suđenje Kastru – kao što se dogodilo u Venecueli u januaru sa kubanskim saveznikom Nikolasom Madurom.

Ali svaka akcija protiv Kastra, koji u junu puni 95 godina i sada ima problema sa hodanjem bez pomoći pratilaca i svog unuka telohranitelja, bila bi konačna eskalacija već tinjajućih tenzija, što bi verovatno dovelo do prekida diplomatije – ako ne i do otvorenog sukoba.

Kubanci se spremaju za borbu

Nekoliko kubanskih zvaničnika je reklo usred glasina o optužnici protiv Kastra poslednjih nedelja da bi takav razvoj događaja okončao pregovore i postavio temelje za vojnu intervenciju u kojoj bi žrtvovali svoje živote ako bude potrebno.

„Spremni smo“, objavio je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel za Prvi maj, „i to kažem sa dubokim uverenjem koje sam podelio sa svojom porodicom, da damo svoje živote za revoluciju.“

Kubanski državni mediji objavili su slike civila koji prolaze vojnu obuku kao deo onoga što je Fidel Kastro zamislio kao „rat celog stanovništva“ u kojem bi Kubanci, naoružani od strane vlade, vodili gerilski rat iscrpljivanja protiv stranih osvajača.

Plan računa na gerilsku borbu u vijetnamskom stilu, a ne na sukob između vojski.

Na nekim od objavljenih video-snimaka su prikazani vojnici kako izvode manevre sa sovjetskim oružjem starijim od njih. Na jednom snimku se vidi kako volovi vuku protivavionski top.

Uprkos nedostatku modernog naoružanja kubanskih oružanih snaga, vojni istoričar Hal Klepak je za CNN rekao da ostrvska vojska i dalje može da pruži tvrdoglav otpor američkom napadu na kopnu.

„Pokazali su, kao što smo videli iznova i iznova u prirodnim katastrofama, da su sposobni da mobilišu stanovništvo, da su sposobni da izvuku ljude“, rekao je Klepak.

Stanovništvo u agoniji

Kako se uslovi na ostrvu pogoršavaju i nestanci struje traju ceo dan, neki Kubanci kažu da bi barem sukob okončao njihovu dugotrajnu patnju.

Državne bolnice su sada lišene mnogih osnovnih lekova, Kubanci se žale na hranu koja im truli u frižiderima tokom dugih nestanaka struje, a neskupljano smeće se gomila u skoro svakom naselju ostrva.

Zbog naftne blokade Vašingtona iscrpljene su poslednje rezerve na ostrvu, objavio je ove nedelje ministar energetike. Usled novih sankcija protiv kompanija koje posluju sa Kubom blokirana je većina pomorskih pošiljki na ostrvo, zbog čega će cene hrane i glad garantovano još više porasti.

„Ako polovina nas umre“, rekla je jedna žena tokom protesta zbog nestanka struje u Havani prošle nedelje gde su demonstranti toliko dugo udarali lonce i tiganje da se čelik urušio sa udubljenjima, „barem druga polovina može da živi u miru“, rekla je ona.

Uspešan američki napad koji sruši kubansku vladu mogao bi da pokrene talas političkih odmazdi, rekla je Ada Ferer, kubansko-američka istoričarka i autorka knjige „Čuvar mog roda: Memoari imigrantske ćerke“.

„Ako razmišljam o vremenima u kubanskoj istoriji kada su se dešavale političke promene, kada su nepopularne vlade uklonjene ili su pale na ovaj ili onaj način, uvek je usledilo nasilje“, rekla je za CNN.

Vlada ostrva savetuje stanovništvo da se pripremi za potencijalne nemire.

Kubanska agencija za civilnu zaštitu prošle nedelje je distribuirala „porodični vodič o tome kako delovati tokom hipotetičke vojne agresije na Kubu“ koji preporučuje, između ostalog, pripremu ranca sa nekvarljivim predmetima.

Jedan građanin Havane je u razgovoru s dopisnikom CNN-a odbacivao planiranje rata.

„Govore nam da se spremimo kao da dolazi uragan“, rekao je, „Ali već smo sve potrošili.“