Kako moda utiče na klimu? 1Foto: Pixabay/Sdnet01

Modni trendovi se menjaju svake sezone, ako ne i češće, a ljudi ih slepo prate. Da li ste se nekad pitali koliko vam je farmerki zapravo potrebno? Da li više ne nosite tu jednu majicu jer ima rupu ili samo više nije in?

Brzina smene modnih trendova i njihovo praćenje i odobravanje prave sve veći problem. Prema podacima Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, modna industrija proizvodi čak 10 odsto ukupne svetske emisije CO2, što je pet puta više od avio-industrije. Pored toga, modna industrija odgovorna je i za 20 odsto otpadnih voda.

Ova industrija uveliko zavisi od fizičkog rada i zapošljava oko 40 miliona ljudi oko sveta koji su plaćeni manje od minimalca i rade u nehumanim uslovima. U većini su zaposlene žene.

Problem ne leži samo u produkciji odeće, već i u odlaganju nakon što se više ne nosi, piše Antonija Avdalović za portal Klima101.rs. Materijali koji nisu biorazgradivi sede 200 godina na deponiji, odeća ne završava samo na smetlištu, već i u moru, a majice koje su od poliestera ispuštaju mikroplastiku svaki put kada ih peremo.

Ukoliko nam je stalo da smanjimo svoj individualni uticaj na životnu sredinu, jedan od boljih načina jeste da promenimo svoje navike u vezi sa modom, a u nastavku teksta vam dajemo  predloge kako to možete da izvedete.

Brza i spora moda

Treba prvo da naučimo da razlikujemo brzu od spore mode. Najjednostavnije rečeno, treba da kupujemo samo ono što ćemo zaista nositi i to više puta. Bolje kupovati kvalitetnije, iako je skuplje, nego jeftinije i lošijeg kvaliteta.

Kako moda utiče na klimu? 2
Foto: Pixabay/PhotoMIX-Company

Modna industrija živi od toga da se trendovi stalno menjaju i da tera svoje potrošače da stalno kupuju nove stvari, koje im, u suštini,  i nisu potrebne. Prate se novi trendovi, dok stara odeća završi na deponiji zaboravljena. Od 80 milijardi odevnih predmeta koji se proizvedu u jednoj godini, 80 odsto će završiti na deponiji. Kako se boriti protiv ovog?

Spora moda je kontrakultura brzoj modi. Zalaže se za kupovinu odeće u second hand prodavnicama, podržava male lokalne proizvođače, modifikovanje već kupljene odeće i kupovinu kvalitetnije odeće koja će duže da traje. Zbog manje proizvodnje spora moda nudi kvalitetniju odeću koja je pravljena u fer uslovima i ostavlja manje otpada.

Pažljivo biraj materijal

Veštački materijali prave veliku ekološku štetu. Najrasprostranjeniji je poliester koji se pravi od nafte i time je vezan za naftnu industriju koja je jedan od najvećih svetskih zagađivača. Zahteva mnogo energije tokom proizvodnje, mnogo vode za proces hlađenja i pri pranju proizvodi mikroplastiku.

Prirodni materijali su bolja alternativa, ali nije ni svaki prirodni materijal jednako lak za proizvodnju. Neki zahtevaju više vode dok rastu ili treba više da se tretiraju da bi primili boju.

Svila ima relativno nizak ugljenični otisak, zahteva malo mesta i zemljišta. Lišće se skuplja od mulberi drveća i njime se hrane larve svilenog moljca (Bombyx bombyx) koje pletu svoju lutku od svile. Gajenje drveća zahteva dosta vode, ali takođe zadržava dosta CO2.

Kako moda utiče na klimu? 3
Foto: Beta/Dragan Gojić

Teksas se pravi od pamuka i zahteva dosta vode i pesticida da bi se proizveo. Firma Levi je izračunala da je potrebno oko 3.781 litar vode za proizvodnju jednog para farmerki.

Pamuk je jedan od najrasprostranjenijih materijala, ali možda i najviše neetičan u svojoj proizvodnji. Potrebno je 2.700 litara vode za proizvodnju jedne pamučne majice. Poprilično zavisi od korišćenja pesticida.

Otprilike šest odsto pesticida na svetskom nivou otpada na pamuk, od kojih su 16 odsto insekticidi. Gaji se gotovo isključivo u zemljama u razvoju, a eksploatisani radnici rade za manje od dva američka dolara dnevno.

Organski pamuk je druga stvar, jer se izbegava korišćenje pesticida i drugih hemikalija, međutim, zahteva više zemljišta te postoji debata koja vrsta je bolja sa stanovišta emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zato je verovatno najvažnija stvar da smanjimo količinu odeće koju kupujemo.

Pogledaj etiketu

Kako moda utiče na klimu? 4

B corp – jedini koji meri celokupan uticaj firme na socijalne i ekološke posledice. Procenjuje kako sama firma i biznis model utiče na radnike, kupce i životnu sredinu.

Kako moda utiče na klimu? 5

Fair Trade International – jedna od najpoznatijih etiketa. Kupovina odeće sa ovim znakom podržava radnike koji grade svoj život i zajednicu.

Kako moda utiče na klimu? 6

Ecolabel by the European Union – pomaže firmama voljnim da smanje svoj ugljenični otisak. Promovišu cirkularnu ekonomiju i odeću koja može da se nosi duže i reciklira.

Kako moda utiče na klimu? 7

PETA Approved Vegan – proizvodi koji ispunjavaju uslove PETA organizacije za dobrobit životinja. Sa ovom oznakom ste sigurni da niste ugrozili ničiji život.

Kako moda utiče na klimu? 8

Global Organic Textile Standard – vodeći svetski standard za tekstil proizveden od organskih materijala. Samo tkanina od minimum 70 odsto organskih vlakna može da bude sertifikovana, ali samo ako prati detaljna pravila proizvodnje.

Kako moda utiče na klimu? 9

Oeko Tex Standard 100 – možda najpoznatija oznaka za tekstile testirane na prisustvo štetnih hemijskih jedinjenja. Ako uzimate odeću sa ovim znakom, znate da je svako vlakno, dugme i svaki dodatak testiran na štetna jedinjenja.

Triftuj

Najjednostavniji način kako možemo pomoći planeti je da recikliramo odeću, a najbolji način za to je da se krene u trift shop.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.