Kako RNK vakcine štite od virusa i da li su bezbedne? 1Foto: EPA-EFE/NEIL HALL

Isidora Stanković, doktorantkinja biomedicinskih nauka koja se bavi proučavanjem RNK, napisala je za portal Nauka u Srbiji tekst u kojem je rasvetlila nedoumice o RNK vakcinama.

Šta je uopšte RNK?

RNK je poruka koja služi da našoj ćeliji kaže kakav protein da stvori. Svi proteini u našim ćelijama nastaju prevođenjem (translacijom) RNK molekula, a sami RNK molekuli nastaju u procesu prepisivanja (transkripcije) našeg DNK u RNK.

U svakom momentu jedna ljudska ćelija sadrži više od 5.000 različitih RNK molekula koji joj pružaju informacije o tome kakve proteine treba stvoriti.

Nakon što se RNK “pročita” i protein stvori, RNK molekul se ne zadržava u ćeliji, već se razlaže. Dakle, RNK molekuli su kao poruke koje smo krišom razmenjivali na časovima u školi i koje su nestajale ako bi iko od profesora tražio da ih pročita.

Šta sadrže RNK vakcine i kako štite od virusa?

RNK vakcine protiv korona virusa (Pfizer, Moderna) sadrže RNK molekul tj. informaciju kako napraviti S protein korona virusa.

Ovaj RNK molekul se nalazi u mehuru lipida tj. masti. Lipidni mehur štiti RNK i omogućava mu da uđe u našu ćeliju — kada se RNK nađe u ćeliji, naša ćelija od te RNK informacije stvara S protein korona virusa, prepoznaje ga kao strano telo i nakon toga stvara imuni odgovor koji će se izboriti protiv tog proteina.

Nakon vakcinacije, kada se sledeći put organizam susretne sa koronavirusom koji ima S protein, on već ima razvijen imuni odgovor na njega.

Da li su RNK vakcine bezbedne?

Česta sumnja koju čujem kod onih koji komentarišu RNK vakcine je da nijedna RNK vakcina do sada nije odobrena i da ne znamo dugotrajne efekte.

U stvarnosti, terapije koje se baziraju na RNK molekulima se koriste od 1998. godine.

Poznati lek koji se bazira na RNK tehnologiji je i spinraza koji se koristi kod spinalne mišićne atrofije (SMA), dok se ostali odobreni lekovi bazirani na modifikovanim RNK molekulima mogu pronaći u studiji na kraju teksta.

Pored toga, postoji još bar desetak kliničkih studija u kojima se koristi specifično iRNK molekul u obliku vakcine za mnoge bolesti, od kancera do infekcije zika virusom.

Zašto je ovo važno? Zato što su na istom molekulu bazirane i vakcine za koronavirus. Drugim rečima, samo zato što je RNK tehnologija nepoznata široj javnosti, ne znači da je nepoznata i naučnicima.

Što se tiče nuspojava kod primene Pfizer ili Moderna vakcine, nakon što su iste testirane na 43.448 ljudi (Pfizer) i 30.400 (Moderna), nije bilo opasnih neželjenih efekta.

Jedini neželjeni efekti koji su opisani u kliničkim testiranjima su temperatura, bolovi u mišićima, zamor, ali svi ubrzo nestaju nakon primanja vakcine.

Ovi “neželjeni efekti” su zapravo dobre vesti — oni znače da imuni sistem reaguje i stvara odgovor na S protein.

Važno: Nakon primene Pfizer vakcine u Velikoj Britaniji zabeležena su dva slučaja privremenih neželjenih reakcija kod osoba sa istorijom anafilaktičkih šokova (jakih alergijskih reakcija na različite izazivače), koji zbog isti nose injekcije adrenalina sa sobom i ne primaju bilo kakve vakcine.

Kako smo uspeli da napravimo vakcinu tako brzo?

Ovde postoje dva odgovora — prvi, porodica korona virusa se istražuje desetinama godina i imali smo mnogo informacija o njima — s obzirom da je ovaj korona virus strukturno manje-više sličan ostalima, vakcinu je bilo mnogo lakše napraviti.

Drugi razlog: imali smo neograničeno novca i resursa. U uslovima kada nema pandemije, većina vremena koje se obično utroši na odobravanje nove vakcine ili leka (od 5–20 god.) ode na papirologiju, podnošenje zahteva raznim agencijama, traženje novca za istraživanja i testiranja, regrutovanje volontera.

Većina kliničkih testiranja lekova ili vakcina se ne prekida jer su neefektivna, već zato što ponestane novca. U ovoj situaciji, svima “gori pod nogama” da se rešenje što pre pronađe i dešava se nesvakidašnja situacija koja ubrzava naučne rezultate: naučnici imaju neograničene resurse i ljudstvo, volontera za klinička testiranja ima na pretek, sve regulatorne agencije se bave korona virusom na prvom mestu.

Bitne informacije: RNK vakcine (Pfizer, Moderna) ne sadrže adjuvanse, metale, konzervanse, stabilizatore i druge. Sve što ove vakcine sadrže su RNK molekuli i lipidne čestice (sve naše ćelije sadrže masti).

Zbog toga što vakcine ne sadrže konzervanse i stabilizatore, RNK molekul je podložan razgradnji, zato je neophodno čuvanje ovih vakcina na jako niskim temperaturama.

RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina korona virusa. Ceo korona virus sadrži 29 različitih proteina, tako da ne postoji mogućnost da RNK molekul stvori ili izazove virus.

Tekst u celosti čitajte na portalu Nauka u Srbiji.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Kako RNK vakcine štite od virusa i da li su bezbedne?”

  1. Zašto pored postojeće poruke za pravljenje Spajk šiljka nije dodat još jedan RNK molekul koji bi nosio poruku: „Kosovo je Srbija“? Zamislite ceo svet se vakciniše, pa ne bi predsednik više morao da peva po nesvrstanim zemljama. Sad peva samo u Skupštini. Izvinite g Kostiću, Vi ste u pravu a ja se eto, malo prepustio slobodnoj mašti.

  2. Jedan deo mi nije jasan – deo koji se odnosi na brzinu stvaranja vakcine. Kaze se da se porodica korona virusa iskrazuje godinama i da je bilo puno informacija o njima. Nije mi jasno, ako je to tacno, zasto doktori nisu znali kako da lece pacijente u prvom talasu? Zasto je SZO izlazila sa informacijama da ne zna kako se virus ponasa i koji kurs da se sledi osim zatvaranja, maski i rukavica. Zasto su razlicite zemlje imale razlicite pristupe ako je bo puno informacija? Prosto ako se znalo toliko o virusu, odnosno porodici, ispade da je sve traljavo uradjeno u vecini zemalja sveta. Ne razumem najbolje taj deo.

    • E, bre, Lave, kako bre, da znadu!? Eve, moja baba Melanija oklagijom sekvenconiše genom Sars-CoV-2 i kaže da postoje sedam familija korone. Sve su to blage forme koje izazivaju lakše kliničke patologije osim zadnje dve SARS i MERS i naravno Sars – CoV -2. Sad kad ga baba ispegla i istegli kakoi valja, odneće ga ministru Lončaru da njegovi momci oprave cepivo čim pre. Našu vakcinu, jerbo će brzo zavladati nestašica raspoloživih uvoznih a onda će važiti ona narodna ko se nije cepio magarac bio.

  3. U najmanju ruku je neozbiljno vršiti poređenje vakcine protiv covida sa lečenjem SMA. SMA je teška bolest, gde je pacijent bolestan i ishod 100% fatalan. Covid je bolest sa vrlo niskom stopom smrtnosti, a vakcina se daje zdravim ljudima. I na koncu, jeste prvi put u istoriji da se masovno vakcinišu zdravi ljudi eksperimentalom tehnologijom koja nikada nije prošla sve faze ispitivanja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.