Foto: Pixabay / Free-Photos

Kada odgodite pranje sudova ili odgovaranje na mejlove koji vas danima čekaju, barem dok ne pogledate epizodu neke serije na televiziji, osećate se sjajno. Ali u tih sat vremena, čak i ako mislite da uživate, u vama se odigrava prava borba, piše Slobodna Dalmacija.

Naravno da postoji razlog zašto to radite. Možda ste umorni nakon radnog dana, a u svakom slučaju je i jednostavnije: odlažete posao koji morate obaviti i u međuvremenu se zabavljate. No vaš mozak se ne bi složio – tamo se odvija pravi sukob prefrontalnog korteksa i limbičkog sistema, piše Business Insider.

Iako dosta ljudi funkcionše na taj način, jedna od pet osoba hronični je ‘odlagač’, pokazuje statistika. To znači da odgađaju obavljanje neke vrste posla svaki put kada za to imaju priliku. Dugoročno, verovali ili ne, time mogu naštetiti kvalitetu života, pa čak i narušiti zdravlje.

Kad sledeći put odlučite da ‘prolongirate’ neku obvezu dok se ne završi epizoda serije, setite se ovoga: vaš mozak se u trenutku donošenja odluke već napreže. O čemu se radi?

S jedne strane imate prefrontalni kortekst, deo mozga koji vam zadaje dugoročne ciljeve i reguliše samokontrolu. Upravo je to onaj glasić koji vam napominje kako se sudovi neće oprati sami od sebe.

Naspram njega stoji limbički sistem. Njegova je specijalnost uživanje – govori vam da je pranje sudova dosadno i da će vam biti bolje ako se pozabavite nečim drugim. Odugovlačenjem vas dovodi u stanje užitka, ali ne uspeva da ugasi prefrontalni korteks.

A ako se ovakva bitka vodi na dnevnoj bazi, nije dobro. Istraživanja su pokazala kako studenti koji zadatke odlažu do poslednjeg mogućeg roka imaju mnogo slabije rezultate u odnosu na one koji ih rešavaju na vreme. Isto tako, češće obolevaju, ako je suditi posetama doktoru – konstantnom unutrašnjom bitkom narušavaju imunitet.

Isto tako, kod njih je veći osećaj krivice i vrlo često su anksiozni. Ukoliko hronično odgađaju bore se i s niskim samopouzdanjem, manjkom energije, pa čak i – depresijom.

Sve u svemu, kvalitet života kod hroničnih slučajeva dosta je lošiji nego kod ostatka ispitanih. Ako to pokušavate da opravdate izgovorima u stilu da bolje funkcionišete pod pritiskom, zapravo zavaravate sami sebe. Poruka je jednostavna: odgađanje je nezdravo.

Istraživanja su pokazala i koji je najbolji način da se rešite ovih unutrašnjih bitki. Začudo, rešenje nije odmah prionuti na svaki posao kojeg se dosetite, već u načinu na koji shvatate vaše zadatke.

Oni apstraktni, poput otvaranja štedne knjižice, nemaju definitivno postavljen rok. Uvek ih možete obaviti sutra. Upravo to je ono što vas vodi ka odgađanju.

Problem biste mogli rešiti na način da zadatak učinite konkretnim. Vrlo je jednostavno: istraživanje pokazuje da ljudi koji su videli ilustraciju svog života u penziji češće počinju da štede od onih koji tako nešto nikad nisu zamislili. Ilustracija je nešto konkretno za šta su se uhvatili i stoga prionuli obavljanju zadatka.

Ako vam je još uvek nejasno, pokušajte sami na papir da stavite popis ili sliku nečega što morate obaviti. Zadatak će postati opipljiv pa je veća i šansa da ćete ga u dogledno vreme skloniti s dnevnog reda.