Imate povišen šećer? Stručnjaci preporučuju ovu naviku odmah nakon doručka

Vežbanje odmah nakon obroka je toliko efikasno da Američki koledž sportske medicine preporučuje da ljudi sa dijabetesom tipa 2 zakažu vežbanje posle obroka, a ne pre. Stručnjaci za dijabetes potvrđuju da je čak i 10 minuta dovoljno da napravi značajnu razliku, sve dok započnete šetnju odmah nakon jela, piše EatingWell.

Kako šetnja posle doručka utiče na šećer u krvi

Nakon obroka, nivo šećera u krvi prirodno raste. „Kratka šetnja posle doručka pomaže u ublažavanju naglog skoka šećera u krvi jer se glukoza odmah koristi za energiju, umesto da se zadržava u krvi“, objašnjava Rebeka Jaspan, registrovani dijetetičar i sertifikovani edukator za dijabetes. Aktivnim mišićima je potrebna glukoza, pa je brzo koriste, što rezultira manjim porastom šećera u krvi, prenosi Index.hr.

Međutim, vreme je ključno. Jedna studija je pokazala da desetominutna šetnja odmah nakon konzumiranja ugljenih hidrata dovodi do manjih skokova glukoze i nižeg prosečnog nivoa šećera u krvi nego čekanje od pola sata i hodanje tri puta duže.

Pomaže telu da efikasnije koristi insulin

„Kod ljudi sa dijabetesom, telo ili ne reaguje dobro na insulin ili ga ne proizvodi dovoljno“, kaže Ejmi Kimberlen, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku. „Ali kada ljudi sa dijabetesom redovno vežbaju, njihove ćelije postaju osetljivije na insulin.“

Šetnja posle doručka radi poboljšanja osetljivosti na insulin mora postati svakodnevna navika. „Osetljivost na insulin se postepeno poboljšava“, kaže Loren Planket, registrovani dijetetičar. Iako vežbanje može poboljšati osetljivost na insulin do 24 sata, efekti nakon toga nestaju. „Što se češće bavimo aerobnim aktivnostima, čak i na kratko, veća je verovatnoća da ćemo videti poboljšanja osetljivosti na insulin“, objašnjava Planket.

Pojačava crevne bakterije koje pomažu u regulisanju šećera u krvi

Svakodnevna šetnja posle doručka takođe može indirektno pomoći u regulisanju šećera u krvi. „Nedavna istraživanja sugerišu da vežbanje može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom utičući na crevnu mikrobiotu“, kaže Kimberlen.

Jedan mehanizam je kroz sposobnost korisnih crevnih bakterija da proizvode antiinflamatorna jedinjenja koja se nazivaju masne kiseline kratkog lanca. Ova jedinjenja poboljšavaju energetski metabolizam, što dovodi do efikasnijeg korišćenja glukoze i bolje osetljivosti na insulin.

Smanjuje stres

Lako je pretpostaviti da je visok šećer u krvi isključivo povezan sa ishranom, ali Američko udruženje za dijabetes kaže da stres takođe može povećati nivo šećera u krvi. „Stres povećava nivoe hormona stresa kortizola i adrenalina, pripremajući telo za ‘borbu ili beg’“, kaže Jaspan. Kao odgovor, telo signalizira jetri da oslobodi uskladištenu glukozu u krvotok kako bi obezbedilo energiju, iako to zapravo nije potrebno.

Dobra vest je da jutarnja šetnja može pomoći. „Hodanje umerenim tempom pomaže u smanjenju nivoa hormona stresa, posebno kortizola“, kaže Jaspan. Pored toga što pomažete u snižavanju šećera u krvi, započećete dan na mirniji i opušteniji način.