Stanari-bogataši vole i trivijalne stvari, pa su osnovali društvo baštovana tako da svako ima svoju leju ili parče zemlje, pa sadi li sadi… I baš ispred zgrade upoznasmo našeg čoveka.
Radi kao domar: „Ekonomista sam po struci, ovde sam 16 godina i radim na održavanju 200 apartmana! Ipak sam morao da završim i školu za menadžere i kad sam sa diplomom otišao kod vlasnice i ponudio joj da me unapredi za menadžera rekla mi je: „Nikada“… Ovde se mora znati ko je šef, a ko Indijanac!“… O stanarima… šta da vam kažem, ima ih raznih. Na dvadesetom spratu živi operska pevačica koja svakodnevno vežba arije za svoju ulogu. Ima ljubimca papagaja Bila i često ga pušta da leti po stanu, pa me zove kad ne može da ga nađe… Sused ispod pevačice koji takođe ima ceo sprat tužio je opersku divu da ga danonoćno uznemirava vežbama. „Nemoguće, ja odlazim u Operu u podne svakog dana!“, začuđeno se branila. Sve se obelodanilo jednog dana kad se diva ranije vratila kući i još s vrata „čula sebe kako peva“! Ariju koju je vežbala svakodnevno – papagaj je naučio mnogo pre nje, bez greške. I ne znamo šta će sad biti
Običan svet, u prizemnim, najčešće tipskim kućama – sa prvim mrakom gube sopstvenu privatnost. Upaljene lampe osvetljavaju unutrašnjost „femili rum“, kretanje ukućana sa bezglasnim govorom i pokretima koji liče na pantomimu.
I kad smo kod kuća – cena prosečne kuće zavisi od mesta i kreće se od 250 do 650 hiljada dolara. Sve u ovoj zemlji možete kupiti na kredit, pa čak i verenički prsten sa brilijantom i sa zajedničkim otplaćivanjem. Krediti su ovde toliko uobičajeni da vas podozrivo gledaju ako iznos veći od sto dolara plaćate gotovinom…
Što se zabave tiče, Kanađani najradije priređuju svoj omiljeni parti.
Neopterećeni hranom (sve je na čačkalicu i na jedan zub) okupe se dvadesetak ljudi i uz samopsluživanje i u ćaskanje ostaju do zore. Diskoteke i bioskopi rade cele noći Predstave, izuzev premijere, imaju različitu cenu u zavisnosti od doba dana. Najjeftinije su one koje počinju u podne, što kasnije karta je skuplja da bi u poznovečernjim satima dostigla najvišu cenu…
Kanađani vikendom vole da odu na izlet. Izbor je zaista veliki; jezera, planine, odlazak na farme ili jedan od bezbrojnih nacionalnih parkova… Opredelili smo se za ovo, poslednje – park se zvao Rokvud. Brežuljci prekriveni šumom, sela ljupka kao sa razglednice, jezerca sa peskovitim plažama, klupe i stolovi za izletnike, staze, usponi, mala čuda prirode i – guske, čuvene kanadske guske, toliko pažene i nedirnute – jer, dovoljno je da je nenamerno povredite ( a ne-daj-bože nešto drugo) automatski morate platiti kaznu od 5,000 dolara.
Mi smo bili istinski zadovoljni da ih posmatramo kao neodvojiv deo pitomo-divljeg rokvudskog pejzaža: da ih gledamo kako se, kao niz kristalnih biserčića, utapaju u prirodu i bistru jezersku vodu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
