Klimatske promene – više od pukih brojeva 1Foto: Wikipedia

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, WMO, temperature vazduha širom sveta su od januara do danas nastavile da rastu, te se očekuje da 2018. bude četvrta najtoplija godina ikada zabeležena – i to zaredom.

Prosečne temperature ove godine su bile za oko jedan stepen više nego u predindustrijskom periodu, a ekstremno vreme nije zaobišlo nijedan kontinent. Takođe, topljenje leda i glečeri dovode do povećenja nivoa mora, pa i ne čudi što su četiri poslednje godine bile najtoplije zebeležene – a 20 najtoplijih se dogodilo u poslednje 22 godine.

Ovaj trend „zagrevanja“ je nepogrešiv i pokazuje da nam ponestaje vremena da se pozabavimo gorućim problemom globalnog zagrevanja, stoji u nedavno objavljenom izveštaju WMO koji se odnosi na klimu u 2018. godini (The State of the Global Climate in 2018). WMO dalje upozorava da – ako se trend nastavi – temperature bi mogle da se povećaju za 3 do 5 stepeni Celzijusovih do kraja 21. veka.

„Ovo je više od pukih brojeva“, kaže Elena Manaenkova, zamenik generalnog sekretara WMO-a.

„Svaki stepen zagrevanja dovodi do promena u zdravlju ljudi, pristupu hrani i svežoj vodi, istrebljenju životinja i biljaka, preživljavanju koralnih grebena i vodenog života.“

Klimatske promene – više od pukih brojeva 2

Kada je o naporima da se klimatske promene koliko-toliko drže pod kontrolom, svet se obavezao da će zadržati zagrevanje do najviše 2 stepena Celzijusa, sa težnjom da ograniči rast na 1,5 C, za šta je Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) rekla da će izazvati izumiranje koralnih grebena, povećanje nivoa mora i ekstremno vreme u mnogim regionima širom sveta.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, WMO navodi da je u atmosferi postignut novi rekord prošle godine, kao i da nema znakova usporavanja tog povećanja.

U svom izveštaju, WMO se dotiče i obima arktičkog leda, za koji kaže da je bio mnogo ispod normale – tako je maksimum u martu treći najniži rekord, a septembarski minimum šesti najniži od kada postoje podaci.

Ugroženi su i okeani – tokom 2018, oni su apsorbovali rekordnu ili skoro rekordnu količinu toplote u određenim periodima. Godina je počela sa nešto slabijom pojavom El Ninja, ali stručnjaci upozoravaju da će se do kraja godine on vratiti – što dalje može da poveća globalne temperature.

Ove godine zabeležen je i veći broj agresivnijih oluja, što uključuje i 70 tropskih ciklona na severnoj hemisferi (inače je dugogodišnji godišnji prosek 53!). Oluje su uništile delove Filipina, Vijetnama, Korejskog poluostrva, Tonga i Marijanskih ostrva, dok su uragani Florens i Majkl izazvali ozbiljnu štetu u SAD.

Ne smemo zaboraviti šumske požare u Grčkoj, Kanadi i Kaliforniji, kao ni poplave koje su opustošile delove Japana, istočne Afrike i Indije, u kojoj je zbog toga raseljeno više od 1,4 miliona ludi.

Peteri Talas, generalni sekretar WMO-a, kaže:

„Nismo na putu da ispunimo zadate ciljeve kada je o klimi reč, i podstičemo povećanje temperature… Mi smo prva generacija koja u potpunosti razume klimatske promene, i poslednja koja išta može da preduzme po tom pitanju.“

(Ne)uspeh Pariskog sporazuma

Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je 27. novembra objavio svoj izveštaj pod nazivom Emissions Gap Report, u kome navodi postojanje jaza između proklamovanih i ostvarenih ciljeva kada je reč o emisiji štetnih gasova reč, koji su propisani Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, koji je donet 2015. godine.

UNEP tako ukazuje na činjenicu da je širom sveta emisija štetnih gasova sa efektom steklene bašte dostigla nove rekordne vrednosti i da Zemlja ide ka zagrevanju od čak tri stepena do kraja veka, nakon čega se može očekivati još veće zagrevanje.

UNEP dalje upozorava da je cilj dogovora u Parizu – da se zagrevanje Zemlje zadrži ispod dva stepena – sve dalji i dalji. Najnoviji podaci ukazuju na to da su zemlje, gradovi i celokupna privreda uradili veoma malo: UNEP kaže da je, nakon tri godine stagnacije, godišnja emisija ugljen-dioksida dostigla novi rekord od 53,5 gigatona.

Da bi se postigao zacrtani cilj, UNEP kaže da bi sve zemlje trebalo da utrostruče svoje ciljeve o zaštiti klime, dok bi za postizanje cilja od jednog i po stepena zagrevanja napore trebalo – upetorostručiti.

UNEP-ova potpredsednica Džojs Msuja podsjetila je vlade svih zemalja da moraju da delaju što je brže moguće.

„Mi raspirujemo vatru, iako na dohvat ruke imamo sredstva za gašenje“, zaključuje Msuja.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs