Ko holesterol može da smanji hranom, a ko mora da uzima lekove: Dr Lalić dala objašnjenje

„Veliki broj stanovnika ima povišen holesterol i to je ozbiljan i neprepoznat problem. Mi smo pokrenuli kampanju o podizanju svesti, da ponovo vratimo u fokus interesovanja jer holesterol je nešto še se može lečiti, prevenirati a jedno je od osnovnih razloga začepljenje krvnih sudova, nastanka infarkta, šloga i uopšte kardiovaskularnih bolesti“, objanila je Lalić za N1.

Savetuje da muškarci do 35 godine bar jednom urade proveru holesterola, a žene do 45. godine.

Ona navodi da loš holesterol treba da bude što manji, a da su refernetne vrednosti danas prevaziđene.

„Sada važe druga pravila – najniže je najbolje, a na biohemijskoj listi stoje vrednosti koje više nisu operativne. Pokušaćemo i to da promenimo, da bi ljudi shvatili da na primer 3.0 nije dobro za holesterol i da neko ko je preležao neku kardiovaskularnu bolesti, referentna vrednost ne bi trebalo da prelazi 1.4, što je jako malo, a nigde ga nema na biohemijskoj listi“, objasnila je doktorka.

Lalić ističe da holesterol ne daje nikakve tegobe, ne boli i da prva manifestacija, nažalost, na kraju bude infarkt.Zato, iako bolest, bar na prvi pogled, ne utiče na kvalitet života, ukoliko vam je prepisana terapija, obavezno treba da je uzimate.

A kada je reč o preporukama i prevenciji, dr Lalić kaže da su dve stvari ključne ukoliko želite da izbegnete povišen holesterol.

„Dve stvari su važne – imate jednu grupu pacijenata koji nemaju povišeni holesterol zbog ishrane, već zato što imaju genetsku grešku, odnosno on se nasleđuje. To su osobe koje moraju da primaju lek, dijetom neće ništa da urade. Druga grupa treba da vodi računa o ishrani. Holestrol se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Masno, pa u kombinaciji sa majonezom, velika količina jaja i mesa – to su stvari koje sadrže jako puno holesterola i mora to malo više pomeriti ka povrću, ka posnijem mesu, bez pohovanja.“