Ovi biolozi se bave različitim poslovima, asistenti su, vanredni i redovni profesori, a svoje Tviter naloge su otvorili 4 do 74 meseca pre studije. Ispitanici u najvećem broju slučajeva koriste Tviter da bi pisali o nauci i svom naučnom radu, pa je tako jedan biolog na svoj nalog postavio snimak krokodila koji skače, dok je ekspert za korale odgovarao na pitanja o beljenju korala kao posledici klimatskih promena. Studija je pokazala da se naučnici koji imaju manje od hiljadu pratilaca uglavnom obraćaju svojoj zajednici i da naučnici čine čak 60 odsto ukupnog broja njihovih pratilaca.

Međutim, kod svih naučnika koji imaju više od hiljadu pratilaca, većinu čine predstavnici medija i građani. Što se tiče donosilaca odluka i drugih državnih službenika, oni čine manje od jednog procenta bez obzira na ukupan broj pratilaca. „Ovu raznovrsnu publiku prati više ljudi, a zahvaljujući tome akademski naučnici koji tvituju eksponencijalno povećavaju svoj uticaj na društvenim mrežama. To dalje znači da tvitovanje ima potencijal da raširi naučne informacije mnogo više nakon inicijalnih napora [naučnika] da steknu pratioce”, kažu autorke istraživanja. One dodaju da ovi rezultati treba da ohrabre naučnike da se što pre pozabave svojim prisustvom u onlajn svetu kao i strategijama za privlačenje nenaučne publike. Kote i Darling se nisu bavile time kako je broj pratilaca naučnika rastao vremenom, ali tvrde da njihovo istraživanje samo podržava stav da rad na povećanju publike na Tviteru i privlačenje nenaučne publike zahtevaju upornost i veoma jasne i efikasne strategije, kao što je dodavanje slika i video zapisa uz tekst. Ipak Kote i Darling poručuju naučnicima da je za početak dovoljno samo da počnu da koriste Tviter jer je anketa prestižnog časopisa Nature iz 2014. godine pokazala da tek 13 odsto ispitanih 3500 naučnika iz celog sveta, redovno koristi ovu društvenu mrežu.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs