Ko su solarpankeri i u šta veruju? 1 Singapur je vizualni dom solarpanka Foto: EPA-EFE/HOW HWEE YOUNG

Nada u optimističnu budućnost, danas, postala je revolt. Retki se sećaju vremena bez najava sudnjeg dana, a današnje generacije dolaze na svet sa urođenom klimatskom anksioznošću. Odgovorni, a zabrinuti, upadaju u etičku glavolomku: da li „donositi“ decu na planetu izmučenu antropocenom.

Naučna fantastika, posebno žanrovski kategorisana na sajberpank i stimpank, je tako, umesto fantazmagorije budućeg, postala sadašnjost. Iako, još uvek, ne živimo u stvarnim distopijama, često nam se tako čini. „Istorijske” poplave, požari, pandemija.

Sa druge strane, sa kontinuitetom negativnog i beznadežnog, evoluiramo u obeshrabrene saučesnike statusa quo. Ne samo da smo umorni, nego smo i zaboravili kako da se borimo i pronalazimo alternative za bolje sutra, piše Nataša Kilibarda za portal Klima101.rs. Naučno-fantastične apokalipse sa nemerljivim prirodnim katastrofama (cli-fi) nam na kratko daju terapeutsku katarzu, dok nas na duže staze lišavaju volje i odgovornosti za rešavanje problema.

I baš kad nam je neophodno, solarpank nudi optimističnu viziju budućnosti. Kao pokret, filozofija, umetnost, arhitektura, literarni i filmski žanr, a iznad svega način života. U prvi plan se stavljaju nada i istrajnost u uslovima klimatskih promena i društvene opsednutosti krivicom. Solarpankeri ostaju verni svojoj ideji jer je jedina druga opcija — predati se beznađu.

Šta je solar, a šta pank u solarpanku?

„Solar“ u solarpanku je metafora utopije koja je, kao sunčeva energija, dostupna svim oblicima života na Zemlji. Solarpankeri zamišljaju svet jednako distribuirane čiste energije za sve, bez isključivanja marginalizovanih grupa i najranjivijih članova društva.

Solar simbolizuje svetlost — u direktnoj suprotnosti mraku koji dominira realnošću i fantastikom. Solarpank je spoj prirode i već dostupne tehnologije. Solarpank je nada.

Ko su solarpankeri i u šta veruju? 2
Singapur je vizualni dom solarpanka Foto: EPA-EFE/WALLACE WOON

„Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma“, kaže Mark Fišer, autor knjige „Kapitalistički realizam”. Aktivističko suprotstavljanje igri moći i novca koji se ulaže u uništavanje životne sredine je dugotrajna bitka. U solarpanku, to je „pank“. I danas vidimo slične borbe.

Vlada Floride pravno onemogućava građanima samoodrživ život van sistema, Australija podriva popularizaciju solarne energije u domaćinstvima, a Španija je, do skoro, pokušavala da uvede „porez na sunce“. Aktivisti za zaštitu životne sredine širom sveta, pa i u Srbiji, se etiketiraju kao teroristi i politikanti.

Pank u solarpanku odbacuje distopiju — i stvarnu i fiktivnu.

Solarpankeri sadašnjice

Iako je, kao pojam, solarpank nastao na blogu Republic of the Bees 2008. godine, a popularizovao se na mreži Tumblr par godina kasnije, verno svojim principima, on nije centralizovani pokret ili estetika.

Ipak, pojedini projekti važe za nosioce izgleda i stila solarpanka. To su Gardens by the Bay u Singapuru, vijetnamski Golden bridge, građevinski poduhvati arhitektonskog tima MAD iz Pekinga, projekti modernih ekosistema Vincenta Kalebauta, ili vertikalne šume u Milanu arhitekte Stefana Boerija.

Urbanistički gledano, ako je Hong Kong vizija sajberpanka, Singapur je vizualni dom solarpanka. Ako je sajberpank sivo, solarpank je otkrivanje svetlosti i duge.

Iz svih solarpankerskih primera jasno je da je arkologija, slivenica arhitekture i ekologije, važan deo dizajna solarpanka.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Ko su solarpankeri i u šta veruju?”

  1. Fancy izraz za nekoga ko ne zna sta da radi sa solarnim panelom kada crkne, elisom od vertrenjace iz vetroparka i litijumskom baterijom.
    Sve ovo NE MOZE da se RECIKLIRA pa se zakopava u zemlju.
    Pank, kako da ne.

  2. Apsolutno SVE može da se RECIKLIRA. (Naravno, sa tehničke strane ova tvrdnja nema puno osnova u praksi, ali u teoriji je tačna. Navedena je kao:
    1) Kontra Mirkovom komentaru.
    2) Kao sugestija da se na predstojeće tehničke probleme, kojih zaista ima dosta, gleda sa barem malo optimizma.)
    Bezbroj puta su komentari poput Mirkovog postavljeni, ali hajde još jednom – Šta je U OVOM TRENUTKU alternativa za energiju vetra/vode/sunca?
    Jako je teško ubediti i onako preplašene ljude da je nuklearna energija jedini put, dugoročno gledano. A tvrditi da su (i) obnovljivi izvori bauk, je dvostruko civilizacijsko (samo)ubistvo.

  3. Ako @blabla misli da je nuklearna energija, pod kojom misli na uranijum i njegovu reakciju jedina, vara se, dokazano.
    Sama cinjenica da se nuklearno gorivo instituta vinca koje je visoko radioaktivno cuva u metalnoj supi u dvoristu koja je i zardjala, govori o tome zasto se ljudi plse srpskog upravljanja nuklearnom centralom.
    Korupcija i ludilo tepca u Japanu vecno je ozracilo deo Japana.
    Samo zato sto je korupcija prodrla do testiranja ventila i necijeg ludila da na obali gradi 4 bloka nuklearne centrale.
    Ukratko postojanje nuklearke u srbiji je pucanje direktno u glavu celog regiona, ukoliko se bilo sta desi ( a rusi bi vrlo rado prodali ).
    Jedina cista nuklearna energija koja ne postoji je hladna fuzija.
    Do tada hidrogen predstavlja najcistiju energiju na svetu, on je alternativa i buducnost pogona.
    Tim putem je krenula Nemacka.
    Kada se to bude napravila hladna fuzija i uzimala energija iz nje, bice vecna i svetu nece biti potrebna druga goriva vec fuzione celije.
    A sto se reciklaze tice, da sve jeste moguce reciklirati ali ekonomska opravdanost reciklaze na danasenjem nivou ne postoji za uredjaje koji se koriste za obnovljivu energiju.
    Zato se solarni paneli, propeleri zakopavaju a litijumske baterije odlazu duboko u izbusene planine isto kao uranijum i nuklearno gorivo.
    Za elektricna vozila ne postoji studija o stetnosti zracenja baterija u radu, koje postoji.
    Upravo iz razloga prodaje istih tih vozila za ciju energiju se trosi enormno.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.