Koliki je uticaj čovečanstva na klimatske promene? 1Foto: Pixabay/Free-Photos

Najnoviji izveštaj naučnika Ujedinjenih nacija koji predstavlja crveni alarm za čovečanstvo navodi se kako je negativan uticaj čovečanstva na klimu nepobitna činjenica. 

Zbog toga nam poslednjih godina, čini se, planeta požarima, poplavama, sušama i ostalim nepogodama vraća za sve aktivnosti kojima narušavamo prirodnu ravnotežu.

„Klima je dinamički sistem u kome učestvuju i jedni na druge deluju: atmosfera, okeani, ledeni i snežni pokrivač, procesi na tlu (litosfera) i biosfera uključujući čoveka“, navodi se u savremenoj definiciji klime.

Čini se da iako je poslednji u definiciji, čovek po klimatske promene najpogubniji. Jer, svaki od činilaca sistema utiče na drugi i menja ga.

Ovo je dovelo do takozvanog efetka leptira, prema kom „zamah krilima“ na jednom kraju sveta može da dovede do apsolutne katastrofe na drugom.

Najugroženija je atmosfera, jer na nju direktno utiče nekontrolisano sagorevanje fosilnih goriva, koje izaziva efekat staklene bašte, a koji potom dovodi do značajnog zagađenja u odnosu na predindustrijski preriod.

Prema najnovijem istraživanju UN-a i IPCC o kilimatskim promenama, koje je obuhvatilo čak 14.000 samostalnih istraživanja, Planeta ja toplija za 1,1 stepen Celzijusove skale. S time da se kopno zemlje greje 30 odsto brže od ostatka površine planete.

To direktno prouzrokuje topljenje ledenog pokrivača, porast nivoa mora, propadanje zemljišta, širenje pustinja, pomeranja granica temperaturnog i padavinskog režima.

Tako nestaju i životna staništa mnogih biljnih i životinjskih vrsta, pa više nigde ne možemo videti irskog lososa, kvagu, dodoa i mnoge druge.

Od objavljivanja prethodnoh izveštaja o klimi prošlo je sedam godina, a međuperiod su naučnici iskoristili za unapređivanje znanja o klimatskim promenama i čovekovog uticaja na njih.

Sada se tačno zna koliki je judski uticaj na određene vremenske ekstreme. Te tako znamo da neki događaji poput toplotnog talasa koji je pogodio Sibir, požari u Kanadi, Americi, Turskoj i Grčkoj, poplave u Nemačkoj se ne bi dogodile bez klimatskih promena.

Zbog klime hrana postaje skuplja

Kao jednu od klimatskih promena naučnici su naveli i to da klimatske promene uzrouku deficite hrane koja postaje sve skuplja i kojoj opada hranljiva vrednost.

„Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća“, izjavila je ekspertkinja za klimu NASA-e Sintija Rozencvajg, koautorka izveštaja.

Sintija naglašava i da je dokazano da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži šest do 13 odsto manje proteina, četiri do sedam odsto manje cinka i pet do osam odsto manje gvožđa.

Problem je i što se velika količina hrane, iako je ima sve manje, baca.

Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10 odsto štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

Jer tokom proizvodnje hrane, poljoprivreda i šumarstvo zajedno emituju oko 23 odsto gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od motornih vozila svih vrsta. Kada se tome doda i transport namernica brojka raste na 37 odsto.

„Trenutno, 25 do 30% ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci“, a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Šta će biti u budućnosti?

Ukoliko emisije na globalnom nivou ne budu svedene na nulu do 2050. svet će preći opasnu granicu, jer će srednja temeperatura porasti za minimum još jedan stepen.

To će dovesti do porasta padavina za čak sedam odsto, uslediće snažniji tropski cikloni sa većim maksimalnim brzinama vetra, nije isključen ni porast nivoa mora za čak dva metra, koji će biti rezultat destabilizacije ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Koliki je uticaj čovečanstva na klimatske promene?”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.